حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ ابْنُ أَبِي رَائِطَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهَ اللَّهَ فِي أَصْحَابِي اللَّهَ اللَّهَ فِي أَصْحَابِي لاَ تَتَّخِذُوهُمْ غَرَضًا بَعْدِي فَمَنْ أَحَبَّهُمْ فَبِحُبِّي أَحَبَّهُمْ وَمَنْ أَبْغَضَهُمْ فَبِبُغْضِي أَبْغَضَهُمْ وَمَنْ آذَاهُمْ فَقَدْ آذَانِي وَمَنْ آذَانِي فَقَدْ آذَى اللَّهَ وَمَنْ آذَى اللَّهَ فَيُوشِكُ أَنْ يَأْخُذَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Abdulloh ibn Mugʻaffal (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Sahobalarim haqida Allohdan qoʻrqinglar, Allohdan qoʻrqinglar! Mendan keyin ularni (taʼna) nishoni qilib olmanglar! Kim ularni sevsa, meni sevganligi uchun ularni sevibdi. Kim ularga gʻazab qilsa, menga gʻazab qilganligi uchun ularga gʻazab qilibdi. Kim ularga ozor bersa, batahqiq menga ozor beribdi. Kim menga ozor bersa, batahqiq Allohga ozor beribdi. Kim Allohga ozor bersa, Alloh uni tezda (jazoga) tutishi yaqindir», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat shu vajhdan bilamiz.Абдуллоҳ ибн Муғаффал (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Саҳобаларим ҳақида Аллоҳдан қўрқинглар, Аллоҳдан қўрқинглар! Мендан кейин уларни (таъна) нишони қилиб олманглар! Ким уларни севса, мени севганлиги учун уларни севибди. Ким уларга ғазаб қилса, менга ғазаб қилганлиги учун уларга ғазаб қилибди. Ким уларга озор берса, батаҳқиқ менга озор берибди. Ким менга озор берса, батаҳқиқ Аллоҳга озор берибди. Ким Аллоҳга озор берса, Аллоҳ уни тезда (жазога) тутиши яқиндир», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу важҳдан биламиз.