HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan Abu Dovud · HadisСунан Абу Довуд · Ҳадис321Bob 124:Боб 124: Hayzdan keyin gʻusl qilishҲайздан кейин ғусл қилишباب التَّيَمُّمِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَنْبَارِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ الضَّرِيرُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا بَيْنَ عَبْدِ اللَّهِ وَأَبِي مُوسَى فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَرَأَيْتَ لَوْ أَنَّ رَجُلاً أَجْنَبَ فَلَمْ يَجِدِ الْمَاءَ شَهْرًا ‏.‏ أَمَا كَانَ يَتَيَمَّمُ فَقَالَ لاَ وَإِنْ لَمْ يَجِدِ الْمَاءَ شَهْرًا فَقَالَ أَبُو مُوسَى فَكَيْفَ تَصْنَعُونَ بِهَذِهِ الآيَةِ الَّتِي فِي سُورَةِ الْمَائِدَةِ ‏{‏ فَلَمْ تَجِدُوا مَاءً فَتَيَمَّمُوا صَعِيدًا طَيِّبًا ‏}‏ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ لَوْ رُخِّصَ لَهُمْ فِي هَذَا لأَوْشَكُوا إِذَا بَرَدَ عَلَيْهِمُ الْمَاءُ أَنْ يَتَيَمَّمُوا بِالصَّعِيدِ ‏.‏ فَقَالَ لَهُ أَبُو مُوسَى وَإِنَّمَا كَرِهْتُمْ هَذَا لِهَذَا قَالَ نَعَمْ فَقَالَ لَهُ أَبُو مُوسَى أَلَمْ تَسْمَعْ قَوْلَ عَمَّارٍ لِعُمَرَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَاجَةٍ فَأَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدِ الْمَاءَ فَتَمَرَّغْتُ فِي الصَّعِيدِ كَمَا تَتَمَرَّغُ الدَّابَّةُ ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ أَنْ تَصْنَعَ هَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ فَضَرَبَ بِيَدِهِ عَلَى الأَرْضِ فَنَفَضَهَا ثُمَّ ضَرَبَ بِشِمَالِهِ عَلَى يَمِينِهِ وَبِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ عَلَى الْكَفَّيْنِ ثُمَّ مَسَحَ وَجْهَهُ ‏.‏ فَقَالَ لَهُ عَبْدُ اللَّهِ أَفَلَمْ تَرَ عُمَرَ لَمْ يَقْنَعْ بِقَوْلِ عَمَّارٍ

Muhammad ibn Sulaymon al-Anboriy bizga aytib berdi: Abu Muoviya az-Zarir bizga aytib berdi: U Aʼmashdan, u Shaqiqdan (rivoyat qildi). (Shaqiq) dedi: Men Abdulloh (ibn Masʼud roziyallohu anhu) bilan Abu Muso (roziyallohu anhu)ning oʻrtasida oʻtirgan edim. Abu Muso: «Ey Abu Abdurrahmon, aytchi, agar bir kishi janob boʻlib qolsa-yu, bir oy suv topmasa, tayammum qilmaydimi?» dedi. (Abdulloh): «Yoʻq, agar bir oy suv topmasa ham (tayammum qilmaydi)», dedi. Abu Muso: «Unda Moida surasidagi mana bu oyatni qanday qilasizlar: {...suv topmasangiz, pok tuproq bilan tayammum qiling} (Moida 6)?» dedi. Abdulloh: «Agar ularga bunda ruxsat berilsa, suv ularga sovuq boʻlganda darrov tuproq bilan tayammum qilib qoʻya qolardilar», dedi. Abu Muso unga: «Sizlar buni shu sababdan yomon koʻrdingizmi?» dedi. (Abdulloh): «Ha», dedi. Abu Muso unga: «Ammor (roziyallohu anhu)ning Umar (roziyallohu anhu)ga aytgan soʻzini eshitmadingizmi? (Ammor dedi): ‹Rasululloh ﷺ meni bir ish uchun yubordilar, men janob boʻlib qoldim, ammo suv topmadim. Shunda hayvon agʻanaganday tuproqda agʻanadim. Soʻng Nabiy ﷺning huzurlariga kelib, buni u zotga aytdim. Shunda (Nabiy ﷺ): ‹Senga faqat mana shunday qilishing kifoya edi›, dedilar›» — va (u zot) qoʻllari bilan yerga urib, uni qoqdilar, soʻng chap qoʻllari bilan oʻng (qoʻl)lariga, oʻng qoʻllari bilan chap (qoʻl)lariga — kaftlarini (mash qildilar), soʻng yuzlarini mash qildilar», dedi. Shunda Abdulloh unga: «Umarning Ammorning soʻziga qanoat qilmaganini koʻrmadingmi?» dedi.Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Анборий бизга айтиб берди: Абу Муовия аз-Зарир бизга айтиб берди: У Аъмашдан, у Шақиқдан (ривоят қилди). (Шақиқ) деди: Мен Абдуллоҳ (ибн Масъуд розияллоҳу анҳу) билан Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)нинг ўртасида ўтирган эдим. Абу Мусо: «Эй Абу Абдурраҳмон, айтчи, агар бир киши жаноб бўлиб қолса-ю, бир ой сув топмаса, таяммум қилмайдими?» деди. (Абдуллоҳ): «Йўқ, агар бир ой сув топмаса ҳам (таяммум қилмайди)», деди. Абу Мусо: «Унда Моида сурасидаги мана бу оятни қандай қиласизлар: {...сув топмасангиз, пок тупроқ билан таяммум қилинг} (Моида 6)?» деди. Абдуллоҳ: «Агар уларга бунда рухсат берилса, сув уларга совуқ бўлганда дарров тупроқ билан таяммум қилиб қўя қолардилар», деди. Абу Мусо унга: «Сизлар буни шу сабабдан ёмон кўрдингизми?» деди. (Абдуллоҳ): «Ҳа», деди. Абу Мусо унга: «Аммор (розияллоҳу анҳу)нинг Умар (розияллоҳу анҳу)га айтган сўзини эшитмадингизми? (Аммор деди): ‹Расулуллоҳ ﷺ мени бир иш учун юбордилар, мен жаноб бўлиб қолдим, аммо сув топмадим. Шунда ҳайвон ағанагандай тупроқда ағанадим. Сўнг Набий ﷺнинг ҳузурларига келиб, буни у зотга айтдим. Шунда (Набий ﷺ): ‹Сенга фақат мана шундай қилишинг кифоя эди›, дедилар›» — ва (у зот) қўллари билан ерга уриб, уни қоқдилар, сўнг чап қўллари билан ўнг (қўл)ларига, ўнг қўллари билан чап (қўл)ларига — кафтларини (маш қилдилар), сўнг юзларини маш қилдилар», деди. Шунда Абдуллоҳ унга: «Умарнинг Амморнинг сўзига қаноат қилмаганини кўрмадингми?» деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)