حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ الْيَهُودَ، كَانَتْ إِذَا حَاضَتْ مِنْهُمُ امْرَأَةٌ أَخْرَجُوهَا مِنَ الْبَيْتِ وَلَمْ يُؤَاكِلُوهَا وَلَمْ يُشَارِبُوهَا وَلَمْ يُجَامِعُوهَا فِي الْبَيْتِ فَسُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى { يَسْأَلُونَكَ عَنِ الْمَحِيضِ قُلْ هُوَ أَذًى فَاعْتَزِلُوا النِّسَاءَ فِي الْمَحِيضِ } إِلَى آخِرِ الآيَةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " جَامِعُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ وَاصْنَعُوا كُلَّ شَىْءٍ غَيْرَ النِّكَاحِ " . فَقَالَتِ الْيَهُودُ مَا يُرِيدُ هَذَا الرَّجُلُ أَنْ يَدَعَ شَيْئًا مِنْ أَمْرِنَا إِلاَّ خَالَفَنَا فِيهِ . فَجَاءَ أُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ وَعَبَّادُ بْنُ بِشْرٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالاَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الْيَهُودَ تَقُولُ كَذَا وَكَذَا أَفَلاَ نَنْكِحُهُنَّ فِي الْمَحِيضِ فَتَمَعَّرَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى ظَنَنَّا أَنْ قَدْ وَجِدَ عَلَيْهِمَا فَخَرَجَا فَاسْتَقْبَلَتْهُمَا هَدِيَّةٌ مِنْ لَبَنٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَعَثَ فِي آثَارِهِمَا فَسَقَاهُمَا فَظَنَنَّا أَنَّهُ لَمْ يَجِدْ عَلَيْهِمَا .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Yahudiylar, oʻzlaridan biror ayol hayz koʻrsa, uni uydan chiqarib yuborar, u bilan birga ovqatlanmas, birga ichmas va uy ichida u bilan birga boʻlmas edilar. Shunda Rasululloh ﷺdan bu haqida soʻraldi va Alloh taolo: {Sendan hayz haqida soʻraydilar. Ayt: ‹U aziyatdir. Bas, hayz vaqtida ayollardan chetlaninglar›} (Baqara 222) — oyatning oxirigacha nozil qildi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Ular bilan uylarda birga boʻlinglar va nikohdan (jimoʼdan) boshqa hamma narsani qilaveringlar», — dedilar. Yahudiylar buni eshitib: «Bu kishi bizning ishlarimizdan hech narsani qoldirmay, hammasida bizga muxolif boʻlmoqchi», — dedilar. Shunda Usayd ibn Huzayr va Abbod ibn Bishr (roziyallohu anhumo) Rasululloh ﷺning oldilariga kelib: «Yo Rasululloh, yahudiylar bunday-bunday deyaptilar, hayz vaqtida ular bilan jimoʼ qilmaylikmi?» — dedilar. Shunda Rasululloh ﷺning yuzlari oʻzgardi, hatto biz u zot ular ikkovidan gʻazablandilar deb oʻyladik. Soʻng ikkovi chiqib ketdilar va Rasululloh ﷺga sut hadya keldi. U zot ular ikkovining ortidan (kishi) yuborib, ularga (sut)dan ichirdilar. Shunda biz u zot ular ikkovidan gʻazablanmaganliklarini bildik.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Яҳудийлар, ўзларидан бирор аёл ҳайз кўрса, уни уйдан чиқариб юборар, у билан бирга овқатланмас, бирга ичмас ва уй ичида у билан бирга бўлмас эдилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺдан бу ҳақида сўралди ва Аллоҳ таоло: {Сендан ҳайз ҳақида сўрайдилар. Айт: ‹У азиятдир. Бас, ҳайз вақтида аёллардан четланинглар›} (Бақара 222) — оятнинг охиригача нозил қилди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Улар билан уйларда бирга бўлинглар ва никоҳдан (жимўдан) бошқа ҳамма нарсани қилаверинглар», — дедилар. Яҳудийлар буни эшитиб: «Бу киши бизнинг ишларимиздан ҳеч нарсани қолдирмай, ҳаммасида бизга мухолиф бўлмоқчи», — дедилар. Шунда Усайд ибн Ҳузайр ва Аббод ибн Бишр (розияллоҳу анҳумо) Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига келиб: «Ё Расулуллоҳ, яҳудийлар бундай-бундай деяптилар, ҳайз вақтида улар билан жимў қилмайликми?» — дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺнинг юзлари ўзгарди, ҳатто биз у зот улар икковидан ғазабландилар деб ўйладик. Сўнг иккови чиқиб кетдилар ва Расулуллоҳ ﷺга сут ҳадя келди. У зот улар икковининг ортидан (киши) юбориб, уларга (сут)дан ичирдилар. Шунда биз у зот улар икковидан ғазабланмаганликларини билдик.