عَن أنس: إِنَّ الْيَهُودَ كَانُوا إِذَا حَاضَتِ الْمَرْأَةُ فِيهِمْ لَمْ يُؤَاكِلُوهَا وَلَمْ يُجَامِعُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ فَسَأَلَ أَصْحَاب النَّبِي صلى الله عَلَيْهِ وَسلم النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى (ويسألونك عَن الْمَحِيض قُلْ هُوَ أَذًى فَاعْتَزِلُوا النِّسَاءَ فِي الْمَحِيضِ) الْآيَة. فَبَلَغَ ذَلِكَ الْيَهُودَ. فَقَالُوا: مَا يُرِيدُ هَذَا الرَّجُلُ أَنْ يَدَعَ مِنْ أَمْرِنَا شَيْئًا إِلَّا خَالَفَنَا فِيهِ فَجَاءَ أُسَيْدُ بْنُ حَضَيْرٍ وَعَبَّادُ بْنُ بِشْرٍ فَقَالَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الْيَهُودَ تَقُولُ كَذَا وَكَذَا أَفَلَا نُجَامِعُهُنَّ؟ فَتَغَيَّرَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى ظَنَنَّا أَنْ قَدْ وَجَدَ عَلَيْهِمَا. فَخَرَجَا فَاسْتَقْبَلَتْهُمَا هَدِيَّةٌ مِنْ لَبَنٍ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَرْسَلَ فِي آثَارِهِمَا فَسَقَاهُمَا فعرفا أَن لم يجد عَلَيْهِمَا. رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Yahudiylar — ularda (orasida) ayol hayzli boʻlganda — u bilan (birga) taom yemas va uylarda ular bilan (birga) yashamas (qoʻshilmas) edilar. Bas, Paygʻambar ﷺ ning ashoblari Paygʻambar ﷺ dan soʻradilar. Shunda Alloh taolo: {Va sendan hayz haqida soʻraydilar. Ayt: «U — bir azob (noxushlik)dir; bas, hayz (payti)da ayollardan chetlaninglar...»} — oyatning oxirigacha — (oyatini) nozil qildi. Soʻng Rasululloh ﷺ: «Nikoh (jimoʼ)dan boshqa har bir narsani qilaveringlar», dedilar. Bu (gap) yahudiylarga yetdi. Shunda ular: «Bu kishi bizning ishimizdan biror narsani — bizga muxolif boʻlmay — tark etishni istamaydi (yaʼni hamma narsada bizga qarshi)» dedilar. Bas, Usayd ibn Huzayr va Abbod ibn Bishr kelib: «Ey Allohning Rasuli, albatta yahudiylar bunday-bunday deydi. Bas, biz ular bilan (hayz paytida) jimoʼ qilmaylikmi (yaʼni ulardan butunlay chetlanmaylikmi)?» dedilar. Shunda Rasululloh ﷺ ning yuzlari oʻzgardi — toki biz U Zot ular ikkovidan gʻazablandi deb oʻyladik —. Bas, ular ikkovi chiqib ketdi. Shu payt Paygʻambar ﷺ ga sutdan (boʻlgan) bir hadya (sovgʻa) peshvoz keldi. Bas, U Zot ularning ortidan (odam) yuborib, ularga (sut) ichirdilar. Shunda ular ikkovi U Zot ular(dan) gʻazablanmaganini bildilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Яҳудийлар — уларда (орасида) аёл ҳайзли бўлганда — у билан (бирга) таом емас ва уйларда улар билан (бирга) яшамас (қўшилмас) эдилар. Бас, Пайғамбар ﷺ нинг ашоблари Пайғамбар ﷺ дан сўрадилар. Шунда Аллоҳ таоло: {Ва сендан ҳайз ҳақида сўрайдилар. Айт: «У — бир азоб (нохушлик)дир; бас, ҳайз (пайти)да аёллардан четланинглар...»} — оятнинг охиригача — (оятини) нозил қилди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: «Никоҳ (жимў)дан бошқа ҳар бир нарсани қилаверинглар», дедилар. Бу (гап) яҳудийларга етди. Шунда улар: «Бу киши бизнинг ишимиздан бирор нарсани — бизга мухолиф бўлмай — тарк этишни истамайди (яъни ҳамма нарсада бизга қарши)» дедилар. Бас, Усайд ибн Ҳузайр ва Аббод ибн Бишр келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, албатта яҳудийлар бундай-бундай дейди. Бас, биз улар билан (ҳайз пайтида) жимў қилмайликми (яъни улардан бутунлай четланмайликми)?» дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ нинг юзлари ўзгарди — токи биз У Зот улар икковидан ғазабланди деб ўйладик —. Бас, улар иккови чиқиб кетди. Шу пайт Пайғамбар ﷺ га сутдан (бўлган) бир ҳадя (совға) пешвоз келди. Бас, У Зот уларнинг ортидан (одам) юбориб, уларга (сут) ичирдилар. Шунда улар иккови У Зот улар(дан) ғазабланмаганини билдилар.