حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبُو بَدْرٍ، حَدَّثَنِي زُهَيْرٌ أَبُو خَيْثَمَةَ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الْحُرِّ، حَدَّثَنِي عِيسَى بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، أَحَدِ بَنِي مَالِكٍ عَنْ عَبَّاسٍ، - أَوْ عَيَّاشِ - بْنِ سَهْلٍ السَّاعِدِيِّ أَنَّهُ كَانَ فِي مَجْلِسٍ فِيهِ أَبُوهُ وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَفِي الْمَجْلِسِ أَبُو هُرَيْرَةَ وَأَبُو حُمَيْدٍ السَّاعِدِيُّ وَأَبُو أُسَيْدٍ بِهَذَا الْخَبَرِ يَزِيدُ أَوْ يَنْقُصُ قَالَ فِيهِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ - يَعْنِي مِنَ الرُّكُوعِ - فَقَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ " . وَرَفَعَ يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُ أَكْبَرُ " . فَسَجَدَ فَانْتَصَبَ عَلَى كَفَّيْهِ وَرُكْبَتَيْهِ وَصُدُورِ قَدَمَيْهِ وَهُوَ سَاجِدٌ ثُمَّ كَبَّرَ فَجَلَسَ فَتَوَرَّكَ وَنَصَبَ قَدَمَهُ الأُخْرَى ثُمَّ كَبَّرَ فَسَجَدَ ثُمَّ كَبَّرَ فَقَامَ وَلَمْ يَتَوَرَّكْ ثُمَّ سَاقَ الْحَدِيثَ قَالَ ثُمَّ جَلَسَ بَعْدَ الرَّكْعَتَيْنِ حَتَّى إِذَا هُوَ أَرَادَ أَنْ يَنْهَضَ لِلْقِيَامِ قَامَ بِتَكْبِيرَةٍ ثُمَّ رَكَعَ الرَّكْعَتَيْنِ الأُخْرَيَيْنِ وَلَمْ يَذْكُرِ التَّوَرُّكَ فِي التَّشَهُّدِ .
Abbos yoki Ayyosh ibn Sahl as-Soidiydan (rahimahulloh) rivoyat qilinadiki, u bir davrada boʻlgan ekan. Davrada uning otasi — u Paygʻambar ﷺ ning sahobalaridan edi, shuningdek Abu Hurayra, Abu Humayd as-Soidiy va Abu Usayd (roziyallohu anhum) ham bor edi. U ushbu xabarni biroz ziyoda yoki kamaytirib (rivoyat qildi). U bunda shunday dedi: Soʻng u zot boshlarini — yaʼni rukuʼdan — koʻtarib: «Samiʼallohu liman hamidah, Allohumma robbano lakal-hamd» (Alloh Oʻziga hamd aytganni eshitdi, ey Alloh, ey Robbimiz, hamd Senga xosdir) dedilar va qoʻllarini koʻtardilar, soʻng «Allohu akbar» deb sajda qildilar va sajda qilgan holatlarida kaftlari, tizzalari va oyoqlari uchlari bilan (yerga) tik turdilar, soʻng takbir aytib oʻtirdilar va tovarruk qilib, ikkinchi oyoqlarini tik tutdilar, soʻng takbir aytib sajda qildilar, soʻng takbir aytib turdilar, ammo tovarruk qilmadilar. Soʻng (roviy) hadisni davom ettirdi. U dedi: Soʻng u zot ikki rakaatdan keyin oʻtirdilar; qachonki qiyomga turmoqchi boʻlsalar, takbir bilan turar edilar, soʻng oxirgi ikki rakaatni oʻqidilar. U tashahhudda tovarruk qilishni zikr qilmadi.Аббос ёки Айёш ибн Саҳл ас-Соидийдан (раҳимаҳуллоҳ) ривоят қилинадики, у бир даврада бўлган экан. Даврада унинг отаси — у Пайғамбар ﷺ нинг саҳобаларидан эди, шунингдек Абу Ҳурайра, Абу Ҳумайд ас-Соидий ва Абу Усайд (розияллоҳу анҳум) ҳам бор эди. У ушбу хабарни бироз зиёда ёки камайтириб (ривоят қилди). У бунда шундай деди: Сўнг у зот бошларини — яъни рукуъдан — кўтариб: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ, Аллоҳумма роббано лакал-ҳамд» (Аллоҳ Ўзига ҳамд айтганни эшитди, эй Аллоҳ, эй Роббимиз, ҳамд Сенга хосдир) дедилар ва қўлларини кўтардилар, сўнг «Аллоҳу акбар» деб сажда қилдилар ва сажда қилган ҳолатларида кафтлари, тиззалари ва оёқлари учлари билан (ерга) тик турдилар, сўнг такбир айтиб ўтирдилар ва товаррук қилиб, иккинчи оёқларини тик тутдилар, сўнг такбир айтиб сажда қилдилар, сўнг такбир айтиб турдилар, аммо товаррук қилмадилар. Сўнг (ровий) ҳадисни давом эттирди. У деди: Сўнг у зот икки ракаатдан кейин ўтирдилар; қачонки қиёмга турмоқчи бўлсалар, такбир билан турар эдилар, сўнг охирги икки ракаатни ўқидилар. У ташаҳҳудда товаррук қилишни зикр қилмади.