حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ يَزِيدَ بْنَ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ حَرِيشٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَهُ أَنْ يُجَهِّزَ جَيْشًا فَنَفِدَتِ الإِبِلُ فَأَمَرَهُ أَنْ يَأْخُذَ فِي قِلاَصِ الصَّدَقَةِ فَكَانَ يَأْخُذُ الْبَعِيرَ بِالْبَعِيرَيْنِ إِلَى إِبِلِ الصَّدَقَةِ .
Abdulloh ibn Amr ibn al-Os (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ unga bir qoʻshinni jihozlashni buyurdilar. Tuyalar yetmay qoldi. Shunda u zot unga zakot (sadaqa) tuyalarining yoshlaridan olishni buyurdilar. U bir tuyani sadaqa tuyalari kelguniga qadar ikki tuya evaziga olar edi.Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Ос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ унга бир қўшинни жиҳозлашни буюрдилар. Туялар етмай қолди. Шунда у зот унга закот (садақа) туяларининг ёшларидан олишни буюрдилар. У бир туяни садақа туялари келгунига қадар икки туя эвазига олар эди.