حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَعْقِلٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ حُجْرٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَعْمَرَ شَيْئًا فَهُوَ لِمُعْمَرِهِ مَحْيَاهُ وَمَمَاتَهُ وَلاَ تُرْقِبُوا فَمَنْ أَرْقَبَ شَيئًا فَهُوَ سَبِيلُهُ " .
Zayd ibn Sobit (roziyallohu anhu) shunday dedi: Rasululloh ﷺ: «Kim biror narsani umro qilib (umrbod) bersa, u narsa oʻzi berilgan kishiga, tirikligida ham, oʻlimidan keyin ham tegishli boʻladi. Ruqbo qilmanglar; kim biror narsani ruqbo qilib bersa, u oʻsha narsaning yoʻliga (vorislariga) qaytadi», dedilar.Зайд ибн Собит (розияллоҳу анҳу) шундай деди: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бирор нарсани умро қилиб (умрбод) берса, у нарса ўзи берилган кишига, тириклигида ҳам, ўлимидан кейин ҳам тегишли бўлади. Руқбо қилманглар; ким бирор нарсани руқбо қилиб берса, у ўша нарсанинг йўлига (ворисларига) қайтади», дедилар.