HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan Abu Dovud · HadisСунан Абу Довуд · Ҳадис4382Bob 10:Боб 10: Urish bilan sinab koʻrishУриш билан синаб кўришباب فِي الاِمْتِحَانِ بِالضَّرْبِ

حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ بْنُ نَجْدَةَ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، حَدَّثَنَا صَفْوَانُ، حَدَّثَنَا أَزْهَرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْحَرَازِيُّ، أَنَّ قَوْمًا، مِنَ الْكَلاَعِيِّينَ سُرِقَ لَهُمْ مَتَاعٌ فَاتَّهَمُوا أُنَاسًا مِنَ الْحَاكَةِ فَأَتَوُا النُّعْمَانَ بْنَ بَشِيرٍ صَاحِبَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَحَبَسَهُمْ أَيَّامًا ثُمَّ خَلَّى سَبِيلَهُمْ فَأَتَوُا النُّعْمَانَ فَقَالُوا خَلَّيْتَ سَبِيلَهُمْ بِغَيْرِ ضَرْبٍ وَلاَ امْتِحَانٍ ‏.‏ فَقَالَ النُّعْمَانُ مَا شِئْتُمْ إِنْ شِئْتُمْ أَنْ أَضْرِبَهُمْ فَإِنْ خَرَجَ مَتَاعُكُمْ فَذَاكَ وَإِلاَّ أَخَذْتُ مِنْ ظُهُورِكُمْ مِثْلَ مَا أَخَذْتُ مِنْ ظُهُورِهِمْ ‏.‏ فَقَالُوا هَذَا حُكْمُكَ فَقَالَ هَذَا حُكْمُ اللَّهِ وَحُكْمُ رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ إِنَّمَا أَرْهَبَهُمْ بِهَذَا الْقَوْلِ أَىْ لاَ يَجِبُ الضَّرْبُ إِلاَّ بَعْدَ الاِعْتِرَافِ ‏.‏

Abdulvahhob ibn Najda bizga Baqiyyadan, u Safvondan rivoyat qildi. Bizga Azhar ibn Abdulloh al-Harroziy rivoyat qildiki, kaloiylardan bir qavmning moli oʻgʻirlanibdi. Ular toʻquvchilardan bir necha kishini ayblashdi va Paygʻambar ﷺ sahobasi Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhu) huzuriga kelishdi. U (ayblanganlarni) bir necha kun qamab qoʻydi, soʻng ularni qoʻyib yubordi. Ular Nuʼmon huzuriga kelib: «Sen ularni urmasdan va sinab koʻrmasdan qoʻyib yubording», dedilar. Nuʼmon: «Nimani xohlaysizlar? Agar xohlasangiz, ularni uraman. Agar moldan chiqsa, oʻsha (yaxshi). Agar yoʻq boʻlsa, ularning yelkasidan olganimcha sizlarning yelkalaringizdan ham olaman», dedi. Ular: «Bu sening hukmingmi?» dedilar. U: «Bu Allohning va Uning Rasuli ﷺning hukmidir», dedi. Abu Dovud aytadi: U bu soʻzi bilan ularni qoʻrqitgan, xolos; yaʼni urish faqat iqrordan keyin lozim boʻladi.Абдулваҳҳоб ибн Нажда бизга Бақийядан, у Сафвондан ривоят қилди. Бизга Азҳар ибн Абдуллоҳ ал-Ҳаррозий ривоят қилдики, калоийлардан бир қавмнинг моли ўғирланибди. Улар тўқувчилардан бир неча кишини айблашди ва Пайғамбар ﷺ саҳобаси Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳу) ҳузурига келишди. У (айбланганларни) бир неча кун қамаб қўйди, сўнг уларни қўйиб юборди. Улар Нуъмон ҳузурига келиб: «Сен уларни урмасдан ва синаб кўрмасдан қўйиб юбординг», дедилар. Нуъмон: «Нимани хоҳлайсизлар? Агар хоҳласангиз, уларни ураман. Агар молдан чиқса, ўша (яхши). Агар йўқ бўлса, уларнинг елкасидан олганимча сизларнинг елкаларингиздан ҳам оламан», деди. Улар: «Бу сенинг ҳукмингми?» дедилар. У: «Бу Аллоҳнинг ва Унинг Расули ﷺнинг ҳукмидир», деди. Абу Довуд айтади: У бу сўзи билан уларни қўрқитган, холос; яъни уриш фақат иқрордан кейин лозим бўлади.

Darajasi:Даражаси: HasanҲасан (الألباني)