حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا رَجُلٌ، مِنْ مُزَيْنَةَ ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَنْبَسَةُ، حَدَّثَنَا يُونُسُ، قَالَ قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ مُسْلِمٍ سَمِعْتُ رَجُلاً، مِنْ مُزَيْنَةَ مِمَّنْ يَتَّبِعُ الْعِلْمَ وَيَعِيهِ - ثُمَّ اتَّفَقَا - وَنَحْنُ عِنْدَ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ فَحَدَّثَنَا عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ - وَهَذَا حَدِيثُ مَعْمَرٍ وَهُوَ أَتَمُّ - قَالَ زَنَى رَجُلٌ مِنَ الْيَهُودِ وَامْرَأَةٌ فَقَالَ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ اذْهَبُوا بِنَا إِلَى هَذَا النَّبِيِّ فَإِنَّهُ نَبِيٌّ بُعِثَ بِالتَّخْفِيفِ فَإِنْ أَفْتَانَا بِفُتْيَا دُونَ الرَّجْمِ قَبِلْنَاهَا وَاحْتَجَجْنَا بِهَا عِنْدَ اللَّهِ قُلْنَا فُتْيَا نَبِيٍّ مِنْ أَنْبِيَائِكَ - قَالَ - فَأَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ جَالِسٌ فِي الْمَسْجِدِ فِي أَصْحَابِهِ فَقَالُوا يَا أَبَا الْقَاسِمِ مَا تَرَى فِي رَجُلٍ وَامْرَأَةٍ زَنَيَا فَلَمْ يُكَلِّمْهُمْ كَلِمَةً حَتَّى أَتَى بَيْتَ مِدْرَاسِهِمْ فَقَامَ عَلَى الْبَابِ فَقَالَ " أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي أَنْزَلَ التَّوْرَاةَ عَلَى مُوسَى مَا تَجِدُونَ فِي التَّوْرَاةِ عَلَى مَنْ زَنَى إِذَا أُحْصِنَ " . قَالُوا يُحَمَّمُ وَيُجَبَّهُ وَيُجْلَدُ - وَالتَّجْبِيَةُ أَنْ يُحْمَلَ الزَّانِيَانِ عَلَى حِمَارٍ وَتُقَابَلَ أَقْفِيَتُهُمَا وَيُطَافَ بِهِمَا - قَالَ وَسَكَتَ شَابٌّ مِنْهُمْ فَلَمَّا رَآهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سَكَتَ أَلَظَّ بِهِ النِّشْدَةَ فَقَالَ اللَّهُمَّ إِذْ نَشَدْتَنَا فَإِنَّا نَجِدُ فِي التَّوْرَاةِ الرَّجْمَ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَمَا أَوَّلُ مَا ارْتَخَصْتُمْ أَمْرَ اللَّهِ " . قَالَ زَنَى ذُو قَرَابَةٍ مَعَ مَلِكٍ مِنْ مُلُوكِنَا فَأَخَّرَ عَنْهُ الرَّجْمَ ثُمَّ زَنَى رَجُلٌ فِي أُسْرَةٍ مِنَ النَّاسِ فَأَرَادَ رَجْمَهُ فَحَالَ قَوْمُهُ دُونَهُ وَقَالُوا لاَ يُرْجَمُ صَاحِبُنَا حَتَّى تَجِيءَ بِصَاحِبِكَ فَتَرْجُمَهُ فَاصْطَلَحُوا عَلَى هَذِهِ الْعُقُوبَةِ بَيْنَهُمْ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَإِنِّي أَحْكُمُ بِمَا فِي التَّوْرَاةِ " . فَأَمَرَ بِهِمَا فَرُجِمَا . قَالَ الزُّهْرِيُّ فَبَلَغَنَا أَنَّ هَذِهِ الآيَةَ نَزَلَتْ فِيهِمْ { إِنَّا أَنْزَلْنَا التَّوْرَاةَ فِيهَا هُدًى وَنُورٌ يَحْكُمُ بِهَا النَّبِيُّونَ الَّذِينَ أَسْلَمُوا } كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنْهُمْ .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi. U: «Yahudiylardan bir erkak va bir ayol zino qilishdi. Ular bir-birlariga: ‹Bizni mana shu Nabiyning oldiga olib boringlar, chunki u yengillik bilan yuborilgan nabiydir. Agar u bizga rajmdan boshqa hukm chiqarsa, biz uni qabul qilamiz va Alloh huzurida unga dalil keltiramiz, hamda: ‹Bu sening nabiylaringdan bir nabiyning fatvosidir›, deymiz›, deyishdi. Soʻng ular Nabiy ﷺning oldilariga keldilar, u zot masjidda sahobalari ichida oʻtirgan edilar. Ular: ‹Ey Abulqosim, zino qilgan bir erkak va bir ayol haqida nima deysiz?› dedilar. U zot ularga bir ogʻiz ham gapirmadilar, toki ularning madrasalari (oʻquv uylari) oldiga keldilar va eshik oldida turib: ‹Musoga Tavrotni nozil qilgan Alloh nomi bilan soʻrayman, Tavrotda muhsan (uylangan) holida zino qilgan kishi haqida nima topasizlar?› dedilar. Ular: ‹Yuzi qoraga boʻyaladi, eshakka teskari mindiriladi va kaltaklanadi›, deyishdi. — Tajbiya degani ikki zinokor bir eshakka mindirilib, ikkalovining yelkalari bir-biriga teskari qaratilib, atrofga aylantirilishidir. — Ulardan bir yigit jim turdi. Nabiy ﷺ uning jim turganini koʻrganlarida, undan qattiq soʻrab talab qildilar. Shunda u: ‹Alloh nomi bilan bizdan soʻraganing uchun (aytaman), biz Tavrotda rajmni topamiz›, dedi. Nabiy ﷺ: ‹Allohning amrini avval qaysi narsada yengil hisoblay boshladingiz?› dedilar. U: ‹Bizning podshohlarimizdan bir podshohning qarindoshi zino qildi, soʻng undan rajmni qoldirdi (kechiktirdi). Keyin oddiy odamlardan bir kishi zino qildi, podshoh uni rajm qilmoqchi boʻldi, lekin uning qavmi unga toʻsqinlik qilib: ‹Oʻz odamingizni keltirib uni rajm qilmaguningizcha bizning odamimiz rajm qilinmaydi›, deyishdi. Shunday qilib ular oʻzaro mana shu jazoga (tajbiyaga) kelishib oldilar›, dedi. Nabiy ﷺ: ‹Men Tavrotdagi hukm bilan hukm chiqaraman›, dedilar. Soʻng ikkalovi haqida buyurdilar, ular rajm qilindi», dedi. Zuhriy aytdi: «Bizga yetib kelishicha, mana shu oyat ular haqida nozil boʻlgan: {Albatta, Biz Tavrotni nozil qildik, unda hidoyat va nur bordir, Allohga boʻysungan nabiylar u bilan hukm qilurlar} (Moida 44). Nabiy ﷺ ham ulardan (boʻysunganlardan) edilar.»Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади. У: «Яҳудийлардан бир эркак ва бир аёл зино қилишди. Улар бир-бирларига: ‹Бизни мана шу Набийнинг олдига олиб боринглар, чунки у енгиллик билан юборилган набийдир. Агар у бизга ражмдан бошқа ҳукм чиқарса, биз уни қабул қиламиз ва Аллоҳ ҳузурида унга далил келтирамиз, ҳамда: ‹Бу сенинг набийларингдан бир набийнинг фатвосидир›, деймиз›, дейишди. Сўнг улар Набий ﷺнинг олдиларига келдилар, у зот масжидда саҳобалари ичида ўтирган эдилар. Улар: ‹Эй Абулқосим, зино қилган бир эркак ва бир аёл ҳақида нима дейсиз?› дедилар. У зот уларга бир оғиз ҳам гапирмадилар, токи уларнинг мадрасалари (ўқув уйлари) олдига келдилар ва эшик олдида туриб: ‹Мусога Тавротни нозил қилган Аллоҳ номи билан сўрайман, Тавротда муҳсан (уйланган) ҳолида зино қилган киши ҳақида нима топасизлар?› дедилар. Улар: ‹Юзи қорага бўялади, эшакка тескари миндирилади ва калтакланади›, дейишди. — Тажбия дегани икки зинокор бир эшакка миндирилиб, иккаловининг елкалари бир-бирига тескари қаратилиб, атрофга айлантирилишидир. — Улардан бир йигит жим турди. Набий ﷺ унинг жим турганини кўрганларида, ундан қаттиқ сўраб талаб қилдилар. Шунда у: ‹Аллоҳ номи билан биздан сўраганинг учун (айтаман), биз Тавротда ражмни топамиз›, деди. Набий ﷺ: ‹Аллоҳнинг амрини аввал қайси нарсада енгил ҳисоблай бошладингиз?› дедилар. У: ‹Бизнинг подшоҳларимиздан бир подшоҳнинг қариндоши зино қилди, сўнг ундан ражмни қолдирди (кечиктирди). Кейин оддий одамлардан бир киши зино қилди, подшоҳ уни ражм қилмоқчи бўлди, лекин унинг қавми унга тўсқинлик қилиб: ‹Ўз одамингизни келтириб уни ражм қилмагунингизча бизнинг одамимиз ражм қилинмайди›, дейишди. Шундай қилиб улар ўзаро мана шу жазога (тажбияга) келишиб олдилар›, деди. Набий ﷺ: ‹Мен Тавротдаги ҳукм билан ҳукм чиқараман›, дедилар. Сўнг иккалови ҳақида буюрдилар, улар ражм қилинди», деди. Зуҳрий айтди: «Бизга етиб келишича, мана шу оят улар ҳақида нозил бўлган: {Албатта, Биз Тавротни нозил қилдик, унда ҳидоят ва нур бордир, Аллоҳга бўйсунган набийлар у билан ҳукм қилурлар} (Моида 44). Набий ﷺ ҳам улардан (бўйсунганлардан) эдилар.»