حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ مِخْرَاقٍ عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ قُرَّةَ عَنْ أَبِيهِأَنَّ رَجُلًا قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي لَأَذْبَحُ الشَّاةَ وَأَنَا أَرْحَمُهَا أَوْ قَالَ إِنِّي لَأَرْحَمُ الشَّاةَ أَنْ أَذْبَحَهَا فَقَالَ وَالشَّاةُ إِنْ رَحِمْتَهَا رَحِمَكَ اللَّهُ
Muoviya ibn Qurra otasidan rivoyat qiladiki, bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, men qoʻyni soʻyaman-u, unga rahmim keladi», dedi — yoki: «Men qoʻyni soʻyishga rahm qilaman», dedi. Shunda u zot: «Qoʻyga rahm qilsang, Alloh senga rahm qiladi», dedilar.Муовия ибн Қурра отасидан ривоят қиладики, бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен қўйни сўяман-у, унга раҳмим келади», деди — ёки: «Мен қўйни сўйишга раҳм қиламан», деди. Шунда у зот: «Қўйга раҳм қилсанг, Аллоҳ сенга раҳм қилади», дедилар.