حَدَّثَنَا مَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا الْجُعَيْدُ عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ قَالَكُنَّا نُؤْتَى بِالشَّارِبِ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَفِي إِمْرَةِ أَبِي بَكْرٍ وَصَدْرًا مِنْ إِمْرَةِ عُمَرَ فَنَقُومُ إِلَيْهِ فَنَضْرِبُهُ بِأَيْدِينَا وَنِعَالِنَا وَأَرْدِيَتِنَا حَتَّى كَانَ صَدْرًا مِنْ إِمْرَةِ عُمَرَ فَجَلَدَ فِيهَا أَرْبَعِينَ حَتَّى إِذَا عَتَوْا فِيهَا وَفَسَقُوا جَلَدَ ثَمَانِينَ
Soib ibn Yazid (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ davrida, Abu Bakrning amirligida va Umar amirligining boshlarida oldimizga (xamr) ichgan kishi keltirilar edi; biz unga turib, qoʻllarimiz, kavushlarimiz va ridolarimiz bilan urar edik. Umar amirligining boshlarida esa u unda qirq (darra) urdi. Odamlar bunda haddan oshib, fisq qilganlarida esa saksan (darra) urdi.Соиб ибн Язид (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ даврида, Абу Бакрнинг амирлигида ва Умар амирлигининг бошларида олдимизга (хамр) ичган киши келтирилар эди; биз унга туриб, қўлларимиз, кавушларимиз ва ридоларимиз билан урар эдик. Умар амирлигининг бошларида эса у унда қирқ (дарра) урди. Одамлар бунда ҳаддан ошиб, фисқ қилганларида эса саксан (дарра) урди.