حَدَّثَنَا يَزِيدُ أَخْبَرَنَا ابْنُ عَوْنٍ عَنْ مُجَاهِدٍ قَالَ ذَكَرُوهُ يَعْنِي الدَّجَّالَ فَقَالَ مَكْتُوبٌ بَيْنَ عَيْنَيْهِ ك ف ر فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ لَمْ أَسْمَعْهُ يَقُولُ ذَاكَ وَلَكِنْ قَالَأَمَّا إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلَام فَانْظُرُوا إِلَى صَاحِبِكُمْ قَالَ يَزِيدُ يَعْنِي نَفْسَهُ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَمَّا مُوسَى فَرَجُلٌ آدَمُ جَعْدٌ طُوَالٌ عَلَى جَمَلٍ أَحْمَرَ مَخْطُومٍ بِخُلْبَةٍ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَيْهِ وَقَدْ انْحَدَرَ فِي الْوَادِي يُلَبِّيقَالَ أَبِي قَالَ هُشَيْمٌ الْخُلْبَةُ اللِّيفُ
Mujohid aytdi: Ular uni — yaʼni Dajjolni — zikr qildilar va: «Uning ikki koʻzi orasida ‹kofir› deb yozilgan», deyishdi. Shunda Ibn Abbos: «Men u zotning buni aytganlarini eshitmadim; lekin u zot: ‹Ibrohimga (kelsak), oʻz sohibingizga qaranglar — Yazid: yaʼni oʻzlarini ﷺ (nazarda tutdilar), dedi — Musoga (kelsak), u bugʻdayrang, jingalak sochli, uzun boʻyli, xurmo tolasidan jilovlangan qizil bir tuyadagi kishidir; men goʻyo unga qarab turgandekman, u vodiyga tushib, talbiya aytayotgan boʻlsa›, dedilar», dedi. Otam aytdi: Hushaym: «Xulba — bu (xurmo) tolasidir», dedi.Мужоҳид айтди: Улар уни — яъни Дажжолни — зикр қилдилар ва: «Унинг икки кўзи орасида ‹кофир› деб ёзилган», дейишди. Шунда Ибн Аббос: «Мен у зотнинг буни айтганларини эшитмадим; лекин у зот: ‹Иброҳимга (келсак), ўз соҳибингизга қаранглар — Язид: яъни ўзларини ﷺ (назарда тутдилар), деди — Мусога (келсак), у буғдайранг, жингалак сочли, узун бўйли, хурмо толасидан жиловланган қизил бир туядаги кишидир; мен гўё унга қараб тургандекман, у водийга тушиб, талбия айтаётган бўлса›, дедилар», деди. Отам айтди: Ҳушайм: «Хулба — бу (хурмо) толасидир», деди.