حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَأَنَّ الْيَهُودَ أَتَوْا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِرَجُلٍ وَامْرَأَةٍ مِنْهُمْ قَدْ زَنَيَا فَقَالَ مَا تَجِدُونَ فِي كِتَابِكُمْ فَقَالُوا نُسَخِّمُ وُجُوهَهُمَا وَيُخْزَيَانِ فَقَالَ كَذَبْتُمْ إِنَّ فِيهَا الرَّجْمَ فَأْتُوا بِالتَّوْرَاةِ فَاتْلُوهَا إِنْ كُنْتُمْ صَادِقِينَ فَجَاءُوا بِالتَّوْرَاةِ وَجَاءُوا بِقَارِئٍ لَهُمْ أَعْوَرَ يُقَالُ لَهُ ابْنُ صُورِيَا فَقَرَأَ حَتَّى إِذَا انْتَهَى إِلَى مَوْضِعٍ مِنْهَا وَضَعَ يَدَهُ عَلَيْهِ فَقِيلَ لَهُ ارْفَعْ يَدَكَ فَرَفَعَ يَدَهُ فَإِذَا هِيَ تَلُوحُ فَقَالَ أَوْ قَالُوا يَا مُحَمَّدُ إِنَّ فِيهَا الرَّجْمَ وَلَكِنَّا كُنَّا نَتَكَاتَمُهُ بَيْنَنَا فَأَمَرَ بِهِمَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرُجِمَا قَالَ فَلَقَدْ رَأَيْتُهُ يُجَانِئُ عَلَيْهَا يَقِيهَا الْحِجَارَةَ بِنَفْسِهِ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Yahudiylar Nabiy ﷺ huzurlariga oʻzlaridan boʻlgan, zino qilgan bir erkak va bir ayolni olib keldilar. U zot: «Kitobingizda nimani topasizlar?» dedilar. Ular: «Ikkovining yuzini qoraytiramiz va ular sharmanda qilinadi», dedilar. U zot: «Yolgʻon aytdingiz, unda rajm bor. Agar rostgoʻy boʻlsangiz, Tavrotni keltiringlar va uni oʻqinglar», dedilar. Ular Tavrotni keltirdilar va oʻzlarining Ibn Suriyo deb ataladigan bir koʻzi koʻr qorisini olib keldilar. U oʻqidi, undagi bir joyga yetganida qoʻlini uning ustiga qoʻydi. Unga: «Qoʻlingni koʻtar», deyildi. U qoʻlini koʻtargan edi, oʻsha (oyat) yarqirab turardi. Shunda u — yoki ular —: «Ey Muhammad, unda rajm bor, lekin biz uni oʻzaro yashirar edik», dedi. Bas, Rasululloh ﷺ ikkovi haqida buyurdilar va ular rajm qilindi. (Ibn Umar) aytdi: Men uning ayolga engashib, oʻz jasadi bilan uni toshdan toʻsayotganini koʻrdim.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Яҳудийлар Набий ﷺ ҳузурларига ўзларидан бўлган, зино қилган бир эркак ва бир аёлни олиб келдилар. У зот: «Китобингизда нимани топасизлар?» дедилар. Улар: «Икковининг юзини қорайтирамиз ва улар шарманда қилинади», дедилар. У зот: «Ёлғон айтдингиз, унда ражм бор. Агар ростгўй бўлсангиз, Тавротни келтиринглар ва уни ўқинглар», дедилар. Улар Тавротни келтирдилар ва ўзларининг Ибн Суриё деб аталадиган бир кўзи кўр қорисини олиб келдилар. У ўқиди, ундаги бир жойга етганида қўлини унинг устига қўйди. Унга: «Қўлингни кўтар», дейилди. У қўлини кўтарган эди, ўша (оят) ярқираб турарди. Шунда у — ёки улар —: «Эй Муҳаммад, унда ражм бор, лекин биз уни ўзаро яширар эдик», деди. Бас, Расулуллоҳ ﷺ иккови ҳақида буюрдилар ва улар ражм қилинди. (Ибн Умар) айтди: Мен унинг аёлга энгашиб, ўз жасади билан уни тошдан тўсаётганини кўрдим.