حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ عَنْ مُجَاهِدٍ قَالَصَحِبْتُ ابْنَ عُمَرَ إِلَى الْمَدِينَةِ فَلَمْ أَسْمَعْهُ يُحَدِّثُ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَّا حَدِيثًا كُنَّا عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأُتِيَ بِجُمَّارَةٍ فَقَالَ إِنَّ مِنْ الشَّجَرِ شَجَرَةً مَثَلُهَا كَمَثَلِ الرَّجُلِ الْمُسْلِمِ فَأَرَدْتُ أَنْ أَقُولَ هِيَ النَّخْلَةُ فَنَظَرْتُ فَإِذَا أَنَا أَصْغَرُ الْقَوْمِ فَسَكَتُّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ هِيَ النَّخْلَةُ
Mujohid (rahimahulloh) aytdi: Men Ibn Umarga Madinaga qadar hamroh boʻldim, undan Nabiy ﷺdan faqat bitta hadis rivoyat qilganini eshitdim: Biz Nabiy ﷺning huzurlarida edik, u zotga jummora (xurmo pishigʻi) keltirildi. Shunda u zot: «Daraxtlar ichida bir daraxt borki, uning masali musulmon kishining masali kabidir», dedilar. Men: ‹U — xurmo daraxti›, demoqchi boʻldim, ammo qarasam, qavmning eng yoshi men ekanman, shuning uchun jim turdim. Soʻng Rasululloh ﷺ: «U — xurmo daraxtidir», dedilar.Мужоҳид (раҳимаҳуллоҳ) айтди: Мен Ибн Умарга Мадинага қадар ҳамроҳ бўлдим, ундан Набий ﷺдан фақат битта ҳадис ривоят қилганини эшитдим: Биз Набий ﷺнинг ҳузурларида эдик, у зотга жуммора (хурмо пишиғи) келтирилди. Шунда у зот: «Дарахтлар ичида бир дарахт борки, унинг масали мусулмон кишининг масали кабидир», дедилар. Мен: ‹У — хурмо дарахти›, демоқчи бўлдим, аммо қарасам, қавмнинг энг ёши мен эканман, шунинг учун жим турдим. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: «У — хурмо дарахтидир», дедилар.