حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ مَالِكٍ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ سَمِعْتُ ابْنَ عُمَرَ يَقُولُجَاءَ رَجُلَانِ مِنْ أَهْلِ الْمَشْرِقِ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَخَطَبَا فَعَجِبَ النَّاسُ مِنْ بَيَانِهِمَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ مِنْ الْبَيَانِ سِحْرًا أَوْ إِنَّ بَعْضَ الْبَيَانِ سِحْرٌ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytdi: Nabiy ﷺning huzurlariga mashriq ahlidan ikki kishi kelib, xutba (nutq) qildi; odamlar ularning bayonidan hayratga tushishdi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta, bayonning baʼzisi sehrdir», dedilar — yoki: «Albatta, baʼzi bayon sehrdir», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтди: Набий ﷺнинг ҳузурларига машриқ аҳлидан икки киши келиб, хутба (нутқ) қилди; одамлар уларнинг баёнидан ҳайратга тушишди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, баённинг баъзиси сеҳрдир», дедилар — ёки: «Албатта, баъзи баён сеҳрдир», дедилар.