حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما أَنَّهُ قَدِمَ رَجُلاَنِ مِنَ الْمَشْرِقِ، فَخَطَبَا، فَعَجِبَ النَّاسُ لِبَيَانِهِمَا، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنَ الْبَيَانِ لَسِحْرًا ـ أَوْ ـ إِنَّ بَعْضَ الْبَيَانِ لَسِحْرٌ ".
(Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo) rivoyat qildi)ki, mashriq (sharq)dan ikki kishi kelib, xutba (notiqlik) qildi; odamlar ularning bayoniga (notiqliklariga) hayratlandi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta bayon (notiqlik)dan baʼzisi — sehr(dir); — yoki: baʼzi bayon — sehr(dir)» dedilar.(Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) ривоят қилди)ки, машриқ (шарқ)дан икки киши келиб, хутба (нотиқлик) қилди; одамлар уларнинг баёнига (нотиқликларига) ҳайратланди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта баён (нотиқлик)дан баъзиси — сеҳр(дир); — ёки: баъзи баён — сеҳр(дир)» дедилар.