حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ قَالَ قَدِمَ رَجُلاَنِ مِنَ الْمَشْرِقِ فَخَطَبَا فَعَجِبَ النَّاسُ لِبَيَانِهِمَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنَ الْبَيَانِ لَسِحْرًا " . أَوْ قَالَ " إِنَّ بَعْضَ الْبَيَانِ لَسِحْرٌ " .
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, u shunday dedi: Mashriqdan ikki kishi kelib nutq soʻzladi, odamlar ularning ravon soʻzlashiga hayron qolishdi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta, baʼzi ravon soʻz — sehrdir», dedilar — yoki: «Ravon soʻzning baʼzisi sehrdir», dedilar.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, у шундай деди: Машриқдан икки киши келиб нутқ сўзлади, одамлар уларнинг равон сўзлашига ҳайрон қолишди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, баъзи равон сўз — сеҳрдир», дедилар — ёки: «Равон сўзнинг баъзиси сеҳрдир», дедилар.