حَدَّثَنَا بَهْزٌ وَهَاشِمٌ قَالَا حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ عَنْ ثَابِتٍ قَالَ هَاشِمٌ قَالَ حَدَّثَنِي ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ رَبَاحٍ قَالَ وَفَدَتْ وُفُودٌ إِلَى مُعَاوِيَةَ أَنَا فِيهِمْ وَأَبُو هُرَيْرَةَ فِي رَمَضَانَ فَجَعَلَ بَعْضُنَا يَصْنَعُ لِبَعْضٍ الطَّعَامَ قَالَ وَكَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يُكْثِرُ مَا يَدْعُونَا قَالَ هَاشِمٌ يُكْثِرُ أَنْ يَدْعُوَنَا إِلَى رَحْلِهِ قَالَ فَقُلْتُ أَلَا أَصْنَعُ طَعَامًا فَأَدْعُوَهُمْ إِلَى رَحْلِي قَالَ فَأَمَرْتُ بِطَعَامٍ يُصْنَعُ وَلَقِيتُ أَبَا هُرَيْرَةَ مِنْ الْعِشَاءِ قَالَ قُلْتُ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ الدَّعْوَةُ عِنْدِي اللَّيْلَةَ قَالَ أَسَبَقْتَنِي قَالَ هَاشِمٌ قُلْتُ نَعَمْ قَالَ فَدَعَوْتُهُمْ فَهُمْ عِنْدِي قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَأَلَا أُعْلِمُكُمْ بِحَدِيثٍ مِنْ حَدِيثِكُمْ يَا مَعَاشِرَ الْأَنْصَارِ قَالَ فَذَكَرَ فَتْحَ مَكَّةَ قَالَ أَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَدَخَلَ مَكَّةَ قَالَ فَبَعَثَ الزُّبَيْرَ عَلَى إِحْدَى الْمُجَنِّبَتَيْنِ وَبَعَثَ خَالِدًا عَلَى الْمُجَنِّبَةِ الْأُخْرَى وَبَعَثَ أَبَا عُبَيْدَةَ عَلَى الْحُسَّرِ فَأَخَذُوا بَطْنَ الْوَادِي وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي كَتِيبَتِهِ قَالَ وَقَدْ وَبَّشَتْ قُرَيْشٌ أَوْبَاشَهَا قَالَ فَقَالُوا نُقَدِّمُ هَؤُلَاءِ فَإِنْ كَانَ لَهُمْ شَيْءٌ كُنَّا مَعَهُمْ وَإِنْ أُصِيبُوا أَعْطَيْنَا الَّذِي سُئِلْنَا قَالَ فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَنَظَرَ فَرَآنِي فَقَالَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ فَقُلْتُ لَبَّيْكَ رَسُولَ اللَّهِ قَالَ فَقَالَ اهْتِفْ لِي بِالْأَنْصَارِ وَلَا يَأْتِينِي إِلَّا أَنْصَارِيٌّ فَهَتَفْتُ بِهِمْ فَجَاءُوا فَأَطَافُوا بِرَسُولِ
Abdulloh ibn Raboh aytdi: Muoviyaning huzuriga vakillar keldi, men ham ular orasida edim, Abu Hurayra ham — bu Ramazonda edi. Baʼzimiz baʼzimizga taom tayyorlardik. Abu Hurayra bizni oʻz qoʻnalgʻasiga koʻp taklif qilardi. Men: «Men ham taom tayyorlab, ularni oʻz qoʻnalgʻamga taklif qilsam-chi?» dedim va taom tayyorlashga buyurdim. Kechqurun Abu Hurayra bilan uchrashib: «Ey Abu Hurayra, bugun kechasi ziyofat menikida», dedim. U: «Sen mendan oʻzib ketdingmi?» dedi. Men: «Ha», dedim va ularni taklif qildim, ular menikida boʻldilar. Shunda Abu Hurayra: «Ey ansorlar jamoasi, sizlarga oʻz hadislaringizdan bir hadisni bildiraymi?» dedi va Makka fathini zikr qilib dedi: Rasululloh ﷺ kelib, Makkaga kirdilar. Zubayrni ikki qanotdan biriga, Xolidni ikkinchi qanotga, Abu Ubaydani esa sovutsizlar ustiga yubordilar. Ular vodiyning ichidan yurdilar, Rasululloh ﷺ esa oʻz qoʻshinlari ichida edilar. Quraysh oʻzining oʻtkinchi toʻdalarini toʻplagan edi. Ular: «Mana bularni oldinga suramiz; agar ularga biror narsa (nasib) boʻlsa, biz ular bilan birga boʻlamiz; agar magʻlub boʻlsalar, bizdan soʻralgan narsani beramiz», dedilar. Abu Hurayra dedi: (Rasululloh ﷺ) qarab meni koʻrdilar-da: «Ey Abu Hurayra!» dedilar. Men: «Labbayka, yo Rasululloh», dedim. U zot: «Menga ansorlarni chaqir; huzurimga ansoriydan boshqasi kelmasin», dedilar. Men ularni chaqirdim, ular kelib, Rasulullohni oʻrab oldilar.Абдуллоҳ ибн Рабоҳ айтди: Муовиянинг ҳузурига вакиллар келди, мен ҳам улар орасида эдим, Абу Ҳурайра ҳам — бу Рамазонда эди. Баъзимиз баъзимизга таом тайёрлардик. Абу Ҳурайра бизни ўз қўналғасига кўп таклиф қиларди. Мен: «Мен ҳам таом тайёрлаб, уларни ўз қўналғамга таклиф қилсам-чи?» дедим ва таом тайёрлашга буюрдим. Кечқурун Абу Ҳурайра билан учрашиб: «Эй Абу Ҳурайра, бугун кечаси зиёфат меникида», дедим. У: «Сен мендан ўзиб кетдингми?» деди. Мен: «Ҳа», дедим ва уларни таклиф қилдим, улар меникида бўлдилар. Шунда Абу Ҳурайра: «Эй ансорлар жамоаси, сизларга ўз ҳадисларингиздан бир ҳадисни билдирайми?» деди ва Макка фатҳини зикр қилиб деди: Расулуллоҳ ﷺ келиб, Маккага кирдилар. Зубайрни икки қанотдан бирига, Холидни иккинчи қанотга, Абу Убайдани эса совутсизлар устига юбордилар. Улар водийнинг ичидан юрдилар, Расулуллоҳ ﷺ эса ўз қўшинлари ичида эдилар. Қурайш ўзининг ўткинчи тўдаларини тўплаган эди. Улар: «Мана буларни олдинга сурамиз; агар уларга бирор нарса (насиб) бўлса, биз улар билан бирга бўламиз; агар мағлуб бўлсалар, биздан сўралган нарсани берамиз», дедилар. Абу Ҳурайра деди: (Расулуллоҳ ﷺ) қараб мени кўрдилар-да: «Эй Абу Ҳурайра!» дедилар. Мен: «Лаббайка, ё Расулуллоҳ», дедим. У зот: «Менга ансорларни чақир; ҳузуримга ансорийдан бошқаси келмасин», дедилар. Мен уларни чақирдим, улар келиб, Расулуллоҳни ўраб олдилар.