حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَبِي الزِّنَادِ عَنِ الْأَعْرَجِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأُرْسِلَ عَلَى أَيُّوبَ رِجْلٌ مِنْ جَرَادٍ مِنْ ذَهَبٍ فَجَعَلَ يَقْبِضُهَا فِي ثَوْبِهِ فَقِيلَ يَا أَيُّوبُ أَلَمْ يَكْفِكَ مَا أَعْطَيْنَاكَ قَالَ أَيْ رَبِّ وَمَنْ يَسْتَغْنِي عَنْ فَضْلِكَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Ayyub (alayhissalom)ning ustiga oltindan bir toʻda chigirtka yuborildi. U ularni kiyimiga terib ola boshladi. Shunda: «Ey Ayyub, Biz senga bergan narsa senga kifoya qilmadimi?» deyildi. U: «Ey Robbim, Sening fazlingdan kim behojat boʻla oladi?» dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Айюб (алайҳиссалом)нинг устига олтиндан бир тўда чигиртка юборилди. У уларни кийимига териб ола бошлади. Шунда: «Эй Айюб, Биз сенга берган нарса сенга кифоя қилмадими?» дейилди. У: «Эй Роббим, Сенинг фазлингдан ким беҳожат бўла олади?» деди.