حَدَّثَنَا عَبْدُ الْأَعْلَى عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ لَيْسَ الْمِسْكِينُ الَّذِي تَرُدُّهُ التَّمْرَةُ وَالتَّمْرَتَانِ وَالْأُكْلَةُ وَالْأُكْلَتَانِ قَالُوا فَمَنْ الْمِسْكِينُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ الَّذِي لَا يَجِدُ غِنًى وَلَا يَعْلَمُ النَّاسُ بِحَاجَتِهِ فَيُتَصَدَّقَ عَلَيْهِقَالَ الزُّهْرِيُّ وَذَلِكَ هُوَ الْمَحْرُومُ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْأَعْلَى عَنْ مَعْمَرٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِمِثْلِ هَذَا الْحَدِيثِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَنْ الْمِسْكِينُ قَالَ الَّذِي لَيْسَ لَهُ غِنًى وَلَا يَسْأَلُ النَّاسَ إِلْحَافًا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Miskin bir yoki ikki luqma, bir yoki ikki dona xurmo bilan qaytib ketadigan kishi emas», dedilar. Ular: «Unda miskin kim, ey Allohning Rasuli?» dedilar. U zot: «Oʻzini boy qiladigan narsani topa olmaydigan va odamlar uning ehtiyojini bilmaydigan, shu sabab unga sadaqa berilmaydigan kishi», dedilar. Zuhriy aytdi: Mana shu — mahrumdir. Boshqa sanad bilan ham shu hadis kabi rivoyat qilindi, faqat unda (rovi) shunday dedi: Ular: «Ey Allohning Rasuli, unda miskin kim?» dedilar. U zot: «Oʻzini boy qiladigan narsasi yoʻq va odamlardan yopishib olib soʻramaydigan kishi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Мискин бир ёки икки луқма, бир ёки икки дона хурмо билан қайтиб кетадиган киши эмас», дедилар. Улар: «Унда мискин ким, эй Аллоҳнинг Расули?» дедилар. У зот: «Ўзини бой қиладиган нарсани топа олмайдиган ва одамлар унинг эҳтиёжини билмайдиган, шу сабаб унга садақа берилмайдиган киши», дедилар. Зуҳрий айтди: Мана шу — маҳрумдир. Бошқа санад билан ҳам шу ҳадис каби ривоят қилинди, фақат унда (рови) шундай деди: Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, унда мискин ким?» дедилар. У зот: «Ўзини бой қиладиган нарсаси йўқ ва одамлардан ёпишиб олиб сўрамайдиган киши», дедилар.