وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا نُودِيَ بِالصَّلَاةِ أَدْبَرَ الشَّيْطَانُ وَلَهُ ضُرَاطٌ حَتَّى لَا يَسْمَعَ التَّأْذِينَ فَإِذَا قُضِيَ التَّأْذِينُ أَقْبَلَ حَتَّى إِذَا ثُوِّبَ بِهَا أَدْبَرَ حَتَّى إِذَا قُضِيَ التَّثْوِيبُ أَقْبَلَ حَتَّى يَخْطِرَ بَيْنَ الْمَرْءِ وَنَفْسِهِ فَيَقُولَ لَهُ اذْكُرْ كَذَا اذْكُرْ كَذَا لِمَا لَمْ يَكُنْ يُذْكَرُ مِنْ قَبْلُ حَتَّى يَظَلَّ الرَّجُلُ إِنْ يَدْرِي كَيْفَ صَلَّى
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Namozga azon aytilganda, shayton azonni eshitmaslik uchun shamol chiqarib orqasiga qochadi. Azon tugagach, qaytib keladi. Iqomat aytilganda yana orqasiga qochadi, iqomat tugagach yana qaytib keladi va kishi bilan uning koʻngli orasiga kirib: ‹Falon narsani esla, falon narsani esla› deb, u ilgari eslamayotgan narsalarni (eslatadi), oqibatda kishi qanday namoz oʻqiganini bilmay qoladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Намозга азон айтилганда, шайтон азонни эшитмаслик учун шамол чиқариб орқасига қочади. Азон тугагач, қайтиб келади. Иқомат айтилганда яна орқасига қочади, иқомат тугагач яна қайтиб келади ва киши билан унинг кўнгли орасига кириб: ‹Фалон нарсани эсла, фалон нарсани эсла› деб, у илгари эсламаётган нарсаларни (эслатади), оқибатда киши қандай намоз ўқиганини билмай қолади», дедилар.