وَبِإِسْنَادِهِعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ كُلُّ نَفْسٍ كُتِبَ عَلَيْهَا الصَّدَقَةُ كُلَّ يَوْمٍ طَلَعَتْ فِيهِ الشَّمْسُ فَمِنْ ذَلِكَ أَنْ يَعْدِلَ بَيْنَ الِاثْنَيْنِ صَدَقَةٌ وَأَنْ يُعِينَ الرَّجُلَ عَلَى دَابَّتِهِ فَيَحْمِلَهُ عَلَيْهَا صَدَقَةٌ وَيَرْفَعَ مَتَاعَهُ عَلَيْهَا صَدَقَةٌ وَيُمِيطُ الْأَذَى عَنْ الطَّرِيقِ صَدَقَةٌ وَالْكَلِمَةُ الطَّيِّبَةُ صَدَقَةٌ وَكُلُّ خُطْوَةٍ يَمْشِي إِلَى الصَّلَاةِ صَدَقَةٌ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan oʻsha isnod bilan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Quyosh chiqqan har bir kunda har bir jonga sadaqa (berish) yozilgandir. Ana shulardan: ikki kishi orasida adolat qilishing sadaqadir; bir kishiga ulovida yordam berib, uni ustiga mindirishing sadaqadir; uning yukini ulovga koʻtarib qoʻyishing sadaqadir; yoʻldan ozorni olib tashlashing sadaqadir; yaxshi soʻz sadaqadir; namoz tomon tashlagan har bir qadaming sadaqadir», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ўша иснод билан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Қуёш чиққан ҳар бир кунда ҳар бир жонга садақа (бериш) ёзилгандир. Ана шулардан: икки киши орасида адолат қилишинг садақадир; бир кишига уловида ёрдам бериб, уни устига миндиришинг садақадир; унинг юкини уловга кўтариб қўйишинг садақадир; йўлдан озорни олиб ташлашинг садақадир; яхши сўз садақадир; намоз томон ташлаган ҳар бир қадаминг садақадир», дедилар.