حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ الْحَسَنَ أَخَذَ تَمْرَةً مِنْ تَمْرِ الصَّدَقَةِ فَجَعَلَهَا فِي فِيهِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كِخْ كِخْ أَلْقِهَا أَمَا شَعَرْتَ أَنَّا أَهْلَ بَيْتٍ لَا نَأْكُلُ الصَّدَقَةَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Hasan sadaqa (qilib berilgan) xurmolardan bir xurmoni olib, ogʻziga soldi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Kix, kix! Uni tashla. Biz — Ahli Bayt sadaqa yemasligimizni bilmaysanmi?» dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ҳасан садақа (қилиб берилган) хурмолардан бир хурмони олиб, оғзига солди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Ких, ких! Уни ташла. Биз — Аҳли Байт садақа емаслигимизни билмайсанми?» дедилар.