حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُقَالَ أَبُو الْقَاسِمِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَوْ سَلَكَتْ الْأَنْصَارُ وَادِيًا أَوْ شِعْبًا لَسَلَكْتُ شِعْبَ الْأَنْصَارِ أَوْ وَادِيَ الْأَنْصَارِ وَلَوْلَا الْهِجْرَةُ لَكُنْتُ امْرَأً مِنْ الْأَنْصَارِفَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَمَا ظَلَمَ بِأَبِي وَأُمِّي صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَآوَوْهُ وَنَصَرُوهُ قَالَ وَأَحْسَبُهُ قَالَ وَوَاسَوْهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Abul-Qosim ﷺ: «Agar ansorlar bir vodiyga yoki bir dara yoʻliga kirsalar, men ham ansorlarning dara yoʻliga — yoki ansorlarning vodiysiga — kirar edim. Hijrat boʻlmaganida, men ansorlardan bir kishi boʻlar edim», dedilar. Abu Hurayra: «Otam va onam u zotga ﷺ fido boʻlsin, u zot zulm qilmadilar: axir ular u zotga boshpana berdilar va yordam berdilar», dedi. (Roviy) aytdi: «Va ular u zot bilan (mollarini) baham koʻrdilar, degan boʻlsalar kerak, deb oʻylayman».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Абул-Қосим ﷺ: «Агар ансорлар бир водийга ёки бир дара йўлига кирсалар, мен ҳам ансорларнинг дара йўлига — ёки ансорларнинг водийсига — кирар эдим. Ҳижрат бўлмаганида, мен ансорлардан бир киши бўлар эдим», дедилар. Абу Ҳурайра: «Отам ва онам у зотга ﷺ фидо бўлсин, у зот зулм қилмадилар: ахир улар у зотга бошпана бердилар ва ёрдам бердилар», деди. (Ровий) айтди: «Ва улар у зот билан (молларини) баҳам кўрдилар, деган бўлсалар керак, деб ўйлайман».