حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ عَنْ عَطَاءٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِلَّهِ مِائَةُ رَحْمَةٍ أَنْزَلَ مِنْهَا رَحْمَةً وَاحِدَةً بَيْنَ الْإِنْسِ وَالْجِنِّ وَالْهَوَامِّ فَبِهَا يَتَعَاطَفُونَ وَبِهَا يَتَرَاحَمُونَ وَبِهَا تَعْطِفُ الْوَحْشُ عَلَى أَوْلَادِهَا وَأَخَّرَ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ يَرْحَمُ بِهَا عِبَادَهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Alloh uchun yuz (boʻlak) rahmat bordir. U shulardan bir boʻlak rahmatni inson, jin va hasharotlar orasiga tushirdi. Ana oʻsha (rahmat) tufayli ular bir-biriga mehribonlik qiladilar, bir-biriga rahm qiladilar va u tufayli yovvoyi hayvon oʻz bolasiga mehribonlik qiladi. Toʻqson toʻqqiztasini esa qiyomat kuni bandalariga rahm qilish uchun kechiktirib qoʻydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Аллоҳ учун юз (бўлак) раҳмат бордир. У шулардан бир бўлак раҳматни инсон, жин ва ҳашаротлар орасига туширди. Ана ўша (раҳмат) туфайли улар бир-бирига меҳрибонлик қиладилар, бир-бирига раҳм қиладилар ва у туфайли ёввойи ҳайвон ўз боласига меҳрибонлик қилади. Тўқсон тўққизтасини эса қиёмат куни бандаларига раҳм қилиш учун кечиктириб қўйди», дедилар.