قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْنَمَا أَنَا عَلَى بِئْرٍ أَسْقِي فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ وَفِيهِمَا ضَعْفٌ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ ثُمَّ جَاءَ عُمَرُ رَحِمَهُ اللَّهُ فَنَزَعَ حَتَّى اسْتَحَالَتْ فِي يَدِهِ غَرْبًا وَضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا يَفْرِي فَرْيَهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ṣ: «Men bir quduq boshida turib, (suv) tortayotgan edim. Shunda Abu Bakr kelib, bir yo ikki chelak tortdi, tortishida bir oz kuchsizlik bor edi — Alloh uni magʻfirat qilsin. Soʻng Umar (rahimahulloh) kelib torta boshladi va (chelak) uning qoʻlida katta dalvga aylandi. Odamlar (tuyalarini qondirib) qoʻradan joy oldilar. Men uning ishini shunday (mohirona) bajaradigan biror abqariy (dovyurak) kishini koʻrmadim», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ṣ: «Мен бир қудуқ бошида туриб, (сув) тортаётган эдим. Шунда Абу Бакр келиб, бир ё икки челак тортди, тортишида бир оз кучсизлик бор эди — Аллоҳ уни мағфират қилсин. Сўнг Умар (раҳимаҳуллоҳ) келиб торта бошлади ва (челак) унинг қўлида катта далвга айланди. Одамлар (туяларини қондириб) қўрадан жой олдилар. Мен унинг ишини шундай (моҳирона) бажарадиган бирор абқарий (довюрак) кишини кўрмадим», дедилар.