قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ عَنْ حُمَيْدٍ الْأَعْرَجِ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مُعَاذٍ عَنْ رَجُلٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَخَطَبَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ النَّاسَ بِمِنًى وَنَزَّلَهُمْ مَنَازِلَهُمْ وَقَالَ لِيَنْزِلْ الْمُهَاجِرُونَ هَاهُنَا وَأَشَارَ إِلَى مَيْمَنَةِ الْقِبْلَةِ وَالْأَنْصَارُ هَاهُنَا وَأَشَارَ إِلَى مَيْسَرَةِ الْقِبْلَةِ ثُمَّ لِيَنْزِلْ النَّاسُ حَوْلَهُمْ قَالَ وَعَلَّمَهُمْ مَنَاسِكَهُمْ فَفُتِّحَتْ أَسْمَاعُ أَهْلِ مِنًى حَتَّى سَمِعُوهُ فِي مَنَازِلِهِمْ قَالَ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ ارْمُوا الْجَمْرَةَ بِمِثْلِ حَصَى الْخَذْفِقَالَ عَبْد اللَّهِ سَمِعْتُ مُصْعَبًا الزُّبَيْرِيَّ يَقُولُ جَاءَ أَبُو طَلْحَةَ الْقَاصُّ إِلَى مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ فَقَالَ يَا أَبَا عَبْدِ اللَّهِ إِنَّ قَوْمًا قَدْ نَهَوْنِي أَنْ أَقُصَّ هَذَا الْحَدِيثَ صَلَّى اللَّهُ عَلَى إِبْرَاهِيمَ إِنَّكَ حَمِيدٌ مَجِيدٌ وَعَلَى مُحَمَّدٍ وَعَلَى أَهْلِ بَيْتِهِ وَعَلَى أَزْوَاجِهِ فَقَالَ مَالِكٌ حَدِّثْ بِهِ وَقُصَّ بِهِ وَقُولَهُ
Abdurrahmon ibn Muoz Nabiy ﷺning sahobalaridan bir kishidan rivoyat qiladi: U kishi aytdi: Nabiy ﷺ Minoda odamlarga xutba qilib, ularni manzillariga joylashtirdilar va: «Muhojirlar mana bu yerga tushsinlar», deb qiblaning oʻng tomoniga ishora qildilar, «Ansorlar mana bu yerga», deb qiblaning chap tomoniga ishora qildilar, «soʻng odamlar ularning atrofiga tushsinlar», dedilar. (Roviy) dedi: U zot ularga haj amallarini oʻrgatdilar, shunda Mino ahlining quloqlari shunday ochildiki, ular u zotni oʻz manzillarida turib eshitdilar. (Roviy) dedi: Men u zotning: «Jamraga xazaf toshchalari kabi (mayda toshlar) bilan otinglar», deganlarini eshitdim. Abdulloh dedi: Musʼab az-Zubayriyning shunday deganini eshitdim: Abu Talha al-Qoss Molik ibn Anasning oldiga kelib: «Ey Abu Abdulloh, bir qavm meni mana bu soʻzni — ‹Sollallohu ala Ibrohima innaka Hamidun Majid, va ala Muhammadin va ala ahli baytihi va ala azvojihi› — rivoyat qilishdan qaytarishdi», dedi. Molik: «Uni rivoyat qil, aytib ber va ayt», dedi.Абдурраҳмон ибн Муоз Набий ﷺнинг саҳобаларидан бир кишидан ривоят қилади: У киши айтди: Набий ﷺ Минода одамларга хутба қилиб, уларни манзилларига жойлаштирдилар ва: «Муҳожирлар мана бу ерга тушсинлар», деб қибланинг ўнг томонига ишора қилдилар, «Ансорлар мана бу ерга», деб қибланинг чап томонига ишора қилдилар, «сўнг одамлар уларнинг атрофига тушсинлар», дедилар. (Ровий) деди: У зот уларга ҳаж амалларини ўргатдилар, шунда Мино аҳлининг қулоқлари шундай очилдики, улар у зотни ўз манзилларида туриб эшитдилар. (Ровий) деди: Мен у зотнинг: «Жамрага хазаф тошчалари каби (майда тошлар) билан отинглар», деганларини эшитдим. Абдуллоҳ деди: Мусъаб аз-Зубайрийнинг шундай деганини эшитдим: Абу Талҳа ал-Қосс Молик ибн Анаснинг олдига келиб: «Эй Абу Абдуллоҳ, бир қавм мени мана бу сўзни — ‹Соллаллоҳу ала Иброҳима иннака Ҳамидун Мажид, ва ала Муҳаммадин ва ала аҳли байтиҳи ва ала азвожиҳи› — ривоят қилишдан қайтаришди», деди. Молик: «Уни ривоят қил, айтиб бер ва айт», деди.