حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ أَنَسٍ قَالَكَانَتْ نَاقَةُ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تُسَمَّى الْعَضْبَاءَ وَكَانَتْ لَا تُسْبَقُ فَجَاءَ أَعْرَابِيٌّ عَلَى قَعُودٍ فَسَبَقَهَا فَشَقَّ ذَلِكَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ فَلَمَّا رَأَى مَا فِي وُجُوهِهِمْ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ سُبِقَتْ الْعَضْبَاءُ فَقَالَ إِنَّ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ لَا يَرْفَعَ شَيْئًا مِنْ الدُّنْيَا إِلَّا وَضَعَهُ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning Azboʼ deb ataladigan tuyalari bor edi; u (poygada) oʻzib boʻlmas edi. Bir aʼrobiy yosh tuyada kelib, undan oʻzib ketdi. Bu musulmonlarga ogʻir botdi. U zot ularning yuzlaridagini koʻrganlarida, ular: «Yo Rasululloh, Azboʼ oʻzib ketildi», dedilar. Shunda u zot: «Albatta, Allohning (hukmi) shuki, U dunyodan biror narsani koʻtarsa, albatta uni (yana) pasaytiradi», dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг Азбў деб аталадиган туялари бор эди; у (пойгада) ўзиб бўлмас эди. Бир аъробий ёш туяда келиб, ундан ўзиб кетди. Бу мусулмонларга оғир ботди. У зот уларнинг юзларидагини кўрганларида, улар: «Ё Расулуллоҳ, Азбў ўзиб кетилди», дедилар. Шунда у зот: «Албатта, Аллоҳнинг (ҳукми) шуки, У дунёдан бирор нарсани кўтарса, албатта уни (яна) пасайтиради», дедилар.