حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ يُحَدِّثُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أُتِيَ بِرَجُلٍ قَدْ شَرِبَ الْخَمْرَ فَجَلَدَهُ بِجَرِيدَتَيْنِ نَحْوَ الْأَرْبَعِينَقَالَ وَفَعَلَهُ أَبُو بَكْرٍ فَلَمَّا كَانَ عُمَرُ اسْتَشَارَ النَّاسَ فَقَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ أَخَفُّ الْحُدُودِ ثَمَانُونَ قَالَ فَأَمَرَ بِهِ عُمَرُ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ning huzurlariga xamr ichgan bir kishi keltirildi. U zot uni ikkita xurmo novdasi bilan qirqqa yaqin (marta) urdilar. (Qatoda) dedi: Abu Bakr ham shunday qildi. Umar (davri) kelganida esa u odamlar bilan maslahatlashdi. Shunda Abdurahmon ibn Avf: «Hadlarning eng yengili — sakson (zarba)», dedi. Soʻng Umar shunga buyurdi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ нинг ҳузурларига хамр ичган бир киши келтирилди. У зот уни иккита хурмо новдаси билан қирққа яқин (марта) урдилар. (Қатода) деди: Абу Бакр ҳам шундай қилди. Умар (даври) келганида эса у одамлар билан маслаҳатлашди. Шунда Абдураҳмон ибн Авф: «Ҳадларнинг энг енгили — саксон (зарба)», деди. Сўнг Умар шунга буюрди.