حَدَّثَنَا هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ ، عَنْ قَتَادَةَ ، عَنْ أَنَسٍ ، " أَنّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أُتِيَ بِرَجُلٍ قَدْ شَرِبَ خَمْرًا فَضَرَبَهُ بِجَرِيدَتَيْنِ " ، ثُمَّ فَعَلَ أَبُو بَكْرٍ مِثْلَ ذَلِكَ، فَلَمَّا كَانَ عُمَرُ : اسْتَشَارَ النَّاسَ، فَقَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ : أَخَفُّ الْحُدُودِ : ثَمَانِينَ، قَالَ : فَفَعَلَ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺning huzurlariga xamr ichgan bir kishi keltirildi, u zot uni ikkita xurmo shoxi bilan urdilar. Soʻng Abu Bakr ham shunday qildi. Umarning davri kelganida, u odamlar bilan maslahatlashdi. Shunda Abdurahmon ibn Avf: «Hadlarning eng yengili — sakson (darra)dir», dedi. Bas, u shunday qildi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺнинг ҳузурларига хамр ичган бир киши келтирилди, у зот уни иккита хурмо шохи билан урдилар. Сўнг Абу Бакр ҳам шундай қилди. Умарнинг даври келганида, у одамлар билан маслаҳатлашди. Шунда Абдураҳмон ибн Авф: «Ҳадларнинг энг енгили — саксон (дарра)дир», деди. Бас, у шундай қилди.