حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ الْأَصَمُّ قَالَسُئِلَ أَنَسٌ عَنْ التَّكْبِيرِ فِي الصَّلَاةِ وَأَنَا أَسْمَعُ فَقَالَ يُكَبِّرُ إِذَا رَكَعَ وَإِذَا سَجَدَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنْ السُّجُودِ وَإِذَا قَامَ بَيْنَ الرَّكْعَتَيْنِ قَالَ فَقَالَ لَهُ حَكِيمٌ عَمَّنْ تَحْفَظُ هَذَا قَالَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ ثُمَّ سَكَتَ فَقَالَ لَهُ حَكِيمٌ وَعُثْمَانَ قَالَ وَعُثْمَانَ
Abdurrahmon al-Asamm aytdi: Anasdan namozdagi takbir haqida soʻralganda — men eshitib turardim — u: «Rukuʼga borganda, sajda qilganda, sajdadan boshini koʻtarganda va ikki rakaatdan (soʻng) turganda takbir aytadi», dedi. (Anas)ga Hakim: «Buni kimdan yodlab olgansan?» dedi. U: «Rasululloh ﷺ dan, Abu Bakr va Umardan», deb, soʻng jim boʻldi. Hakim unga: «Usmon ham (shundaymi)?» dedi. U: «Usmon ham», dedi.Абдурраҳмон ал-Асамм айтди: Анасдан намоздаги такбир ҳақида сўралганда — мен эшитиб турардим — у: «Рукуъга борганда, сажда қилганда, саждадан бошини кўтарганда ва икки ракаатдан (сўнг) турганда такбир айтади», деди. (Анас)га Ҳаким: «Буни кимдан ёдлаб олгансан?» деди. У: «Расулуллоҳ ﷺ дан, Абу Бакр ва Умардан», деб, сўнг жим бўлди. Ҳаким унга: «Усмон ҳам (шундайми)?» деди. У: «Усмон ҳам», деди.