حَدَّثَنَا عَبْد اللَّهِ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرٍ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ حَمَّادٍ، عَنْ أَسْبَاطِ بْنِ نَصْرٍ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ حَنَشٍ، عَنْ عَلِيٍّ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حِينَ بَعَثَهُ بِبَرَاءَةٌ فَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنِّي لَسْتُ بِاللَّسِنِ وَلَا بِالْخَطِيبِ قَالَ مَا بُدٌّ أَنْ أَذْهَبَ بِهَا أَنَا أَوْ تَذْهَبَ بِهَا أَنْتَ قَالَ فَإِنْ كَانَ وَلَا بُدَّ فَسَأَذْهَبُ أَنَا قَالَ فَانْطَلِقْ فَإِنَّ اللَّهَ يُثَبِّتُ لِسَانَكَ وَيَهْدِي قَلْبَكَ قَالَ ثُمَّ وَضَعَ يَدَهُ عَلَى فَمِهِ.
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ uni Baroat (Tavba surasi) bilan joʻnatganlarida, u: «Ey Allohning Nabiysi, men til bilan gapirishga usta ham, notiq ham emasman», dedi. U zot: «Uni yo men olib borishim, yo sen olib borishing lozim», dedilar. U: «Agar shart boʻlsa, men boraman», dedi. U zot: «Bor, albatta Alloh sening tilingni sobit qiladi va qalbingni toʻgʻriga yoʻllaydi», dedilar. Soʻng qoʻllarini uning ogʻziga qoʻydilar.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ уни Бароат (Тавба сураси) билан жўнатганларида, у: «Эй Аллоҳнинг Набийси, мен тил билан гапиришга уста ҳам, нотиқ ҳам эмасман», деди. У зот: «Уни ё мен олиб боришим, ё сен олиб боришинг лозим», дедилар. У: «Агар шарт бўлса, мен бораман», деди. У зот: «Бор, албатта Аллоҳ сенинг тилингни собит қилади ва қалбингни тўғрига йўллайди», дедилар. Сўнг қўлларини унинг оғзига қўйдилар.