حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ، مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا عَوَّذَ مَرِيضًا قَالَ أَذْهِبْ الْبَاسَ رَبَّ النَّاسِ اشْفِ أَنْتَ الشَّافِي لَا شِفَاءَ إِلَّا شِفَاؤُكَ شِفَاءً لَا يُغَادِرُ سَقَمًا.
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bir bemorga taʼviz (duo) oʻqiganlarida: «Azob-uqubatni ket qil, ey odamlarning Robbi, shifo ber, shifo beruvchi Sensan, Sening shifongdan boshqa shifo yoʻqdir, hech qanday kasallik qoldirmaydigan shifo ber», der edilar.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бир беморга таъвиз (дуо) ўқиганларида: «Азоб-уқубатни кет қил, эй одамларнинг Робби, шифо бер, шифо берувчи Сенсан, Сенинг шифонгдан бошқа шифо йўқдир, ҳеч қандай касаллик қолдирмайдиган шифо бер», дер эдилар.