حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ إِسْحَاقَ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ يَعْنِي ابْنَ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا عُمَرُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ وُضِعَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَلَى سَرِيرِهِ فَتَكَنَّفَهُ النَّاسُ يَدْعُونَ وَيُصَلُّونَ قَبْلَ أَنْ يُرْفَعَ وَأَنَا فِيهِمْ فَلَمْ يَرُعْنِي إِلَّا رَجُلٌ قَدْ أَخَذَ بِمَنْكِبِي مِنْ وَرَائِي فَالْتَفَتُّ فَإِذَا هُوَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فَتَرَحَّمَ عَلَى عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فَقَالَ مَا خَلَّفْتَ أَحَدًا أَحَبَّ إِلَيَّ أَنْ أَلْقَى اللَّهَ تَعَالَى بِمِثْلِ عَمَلِهِ مِنْكَ وَايْمُ اللَّهِ إِنْ كُنْتُ لَأَظُنُّ لَيَجْعَلَنَّكَ اللَّهُ مَعَ صَاحِبَيْكَ وَذَلِكَ أَنِّي كُنْتُ أُكْثِرُ أَنْ أَسْمَعَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ فَذَهَبْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَدَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَخَرَجْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَإِنْ كُنْتُ لَأَظُنُّ لَيَجْعَلَنَّكَ اللَّهُ مَعَهُمَا.
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U shunday dedi: Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) soʻrisiga qoʻyilganida, jasadi koʻtarilishidan avval odamlar uning atrofini oʻrab, unga duo qilib va salavot aytib turishardi, men ham ular orasida edim. Meni birov orqamdan yelkamdan ushlab qolganidan boshqa hech narsa xavotirga solmadi. Oʻgirilsam, u Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu) ekan. U Umar (roziyallohu anhu)ga rahmat tilab, soʻng dedi: «Sen shunday ish qoldirmaganki, ortingda seningdek amali bilan Alloh taoloni uchratishni orzu qiladiganimdan koʻra menga sevimliroq birov qoldirgan boʻlsang. Alloh nomiga qasamki, men Alloh seni ikki hamrohing bilan birga qiladi, deb oʻylardim. Chunki men Rasululloh ﷺning koʻp marta: ‹Men, Abu Bakr va Umar bordik›, ‹Men, Abu Bakr va Umar kirdik›, ‹Men, Abu Bakr va Umar chiqdik›, deganlarini eshitardim. Shu bois men Alloh seni albatta ular ikkovi bilan birga qiladi, deb oʻylardim».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У шундай деди: Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) сўрисига қўйилганида, жасади кўтарилишидан аввал одамлар унинг атрофини ўраб, унга дуо қилиб ва салавот айтиб туришарди, мен ҳам улар орасида эдим. Мени биров орқамдан елкамдан ушлаб қолганидан бошқа ҳеч нарса хавотирга солмади. Ўгирилсам, у Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу) экан. У Умар (розияллоҳу анҳу)га раҳмат тилаб, сўнг деди: «Сен шундай иш қолдирмаганки, ортингда сенингдек амали билан Аллоҳ таолони учратишни орзу қиладиганимдан кўра менга севимлироқ биров қолдирган бўлсанг. Аллоҳ номига қасамки, мен Аллоҳ сени икки ҳамроҳинг билан бирга қилади, деб ўйлардим. Чунки мен Расулуллоҳ ﷺнинг кўп марта: ‹Мен, Абу Бакр ва Умар бордик›, ‹Мен, Абу Бакр ва Умар кирдик›, ‹Мен, Абу Бакр ва Умар чиқдик›, деганларини эшитардим. Шу боис мен Аллоҳ сени албатта улар иккови билан бирга қилади, деб ўйлардим».