حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ ابْنِ جُرَيْجٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَعْدٍ الْأَعْمَى يُحَدِّثُ عَطَاءً قَالَرَحَلَ أَبُو أَيُّوبَ إِلَى عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ فَأَتَى مَسْلَمَةَ بْنَ مَخْلَدٍ فَخَرَجَ إِلَيْهِ قَالَ دُلُّونِي فَأَتَى عُقْبَةَ فَقَالَ حَدِّثْنَا مَا سَمِعْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَمْ يَبْقَ أَحَدٌ سَمِعَهُ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ مَنْ سَتَرَ عَلَى مُؤْمِنٍ فِي الدُّنْيَا سَتَرَهُ اللَّهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَأَتَى رَاحِلَتَهُ فَرَكِبَ وَرَجَعَ
Abu Ayyub Uqba ibn Omirning oldiga safar qildi va Maslama ibn Muxalladning huzuriga keldi; u ham uning oldiga chiqdi. (Abu Ayyub): «Menga (Uqbani) koʻrsatinglar», dedi. Soʻng Uqbaning oldiga kelib: «Rasululloh ﷺdan eshitgan, uni eshitgan boshqa hech kim qolmagan (hadis)ni bizga aytib ber», dedi. U: «Men Rasululloh ﷺning: ‹Kim dunyoda bir moʻminning (aybini) yopsa, Alloh qiyomat kunida uning (aybini) yopadi›, deganlarini eshitdim», dedi. Shunda (Abu Ayyub) ulovining oldiga kelib, unga mindi va qaytib ketdi.Абу Айюб Уқба ибн Омирнинг олдига сафар қилди ва Маслама ибн Мухалладнинг ҳузурига келди; у ҳам унинг олдига чиқди. (Абу Айюб): «Менга (Уқбани) кўрсатинглар», деди. Сўнг Уқбанинг олдига келиб: «Расулуллоҳ ﷺдан эшитган, уни эшитган бошқа ҳеч ким қолмаган (ҳадис)ни бизга айтиб бер», деди. У: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Ким дунёда бир мўминнинг (айбини) ёпса, Аллоҳ қиёмат кунида унинг (айбини) ёпади›, деганларини эшитдим», деди. Шунда (Абу Айюб) уловининг олдига келиб, унга минди ва қайтиб кетди.