حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ ثَنَا لَيْثٌ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ عَنْ أَبِي عِمْرَانَ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ أَنَّهُقَالَ اتَّبَعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ رَاكِبٌ فَوَضَعْتُ يَدِي عَلَى قَدَمِهِ فَقُلْتُ أَقْرِئْنِي سُورَةَ هُودٍ أَوْ سُورَةَ يُوسُفَ فَقَالَ لَنْ تَقْرَأَ شَيْئًا أَبْلَغَ عِنْدَ اللَّهِ مِنْ قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ
Uqba ibn Omir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Rasululloh ﷺ ning ortlaridan yurdim, u zot ulov ustida edilar. Qoʻlimni u zotning oyoqlariga qoʻyib: ‹Ey Rasululloh, menga Hud surasi bilan Yusuf surasini oʻqiting›, dedim. Shunda u zot: ‹Sen Alloh huzurida {Ayting: panoh soʻrayman tong Robbisidan} suradan koʻra taʼsirliroq narsani hech oʻqimaysan›, dedilar».Уқба ибн Омир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг ортларидан юрдим, у зот улов устида эдилар. Қўлимни у зотнинг оёқларига қўйиб: ‹Эй Расулуллоҳ, менга Ҳуд сураси билан Юсуф сурасини ўқитинг›, дедим. Шунда у зот: ‹Сен Аллоҳ ҳузурида {Айтинг: паноҳ сўрайман тонг Роббисидан} сурадан кўра таъсирлироқ нарсани ҳеч ўқимайсан›, дедилар».