حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ نَافِعٍ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ عَنْ ضَمْضَمِ بْنِ زُرْعَةَ عَنْ شُرَيْحِ بْنِ عُبَيْدٍ عَنْ عُتْبَةَ بْنِ عَبْدٍ السُّلَمِيِّعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يَأْتِي الشُّهَدَاءُ وَالْمُتَوَفَّوْنَ بِالطَّاعُونِ فَيَقُولُ أَصْحَابُ الطَّاعُونِ نَحْنُ شُهَدَاءُ فَيُقَالُ انْظُرُوا فَإِنْ كَانَتْ جِرَاحُهُمْ كَجِرَاحِ الشُّهَدَاءِ تَسِيلُ دَمًا رِيحَ الْمِسْكِ فَهُمْ شُهَدَاءُ فَيَجِدُونَهُمْ كَذَلِكَ
Utba ibn Abd as-Sulamiy (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺdan rivoyat qilinadi: U zot shunday dedilar: «Shahidlar va toʻundan vafot etganlar keladilar. Shunda toʻun egalari: ‹Biz shahidlarmiz›, deydilar. ‹Qaranglar, agar ularning jarohatlari shahidlarning jarohatlariday misk hidi kelib qon oqib tursa, demak ular shahidlardir›, deyiladi. Bas, ularni shunday holda topadilar».Утба ибн Абд ас-Суламий (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺдан ривоят қилинади: У зот шундай дедилар: «Шаҳидлар ва тўундан вафот этганлар келадилар. Шунда тўун эгалари: ‹Биз шаҳидлармиз›, дейдилар. ‹Қаранглар, агар уларнинг жароҳатлари шаҳидларнинг жароҳатларидай миск ҳиди келиб қон оқиб турса, демак улар шаҳидлардир›, дейилади. Бас, уларни шундай ҳолда топадилар».