حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ عَمْرٍو عَنْ عَطَاءٍ عَنْ صَفْوَانَ بْنِ يَعْلَى عَنْ أَبِيهِ قَالَسَأَلَ رَجُلٌ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ مُتَضَمِّخٌ بِخَلُوقٍ وَعَلَيْهِ مُقَطَّعَاتٌ فَقَالَ أَهْلَلْتُ بِعُمْرَةٍ قَالَ انْزِعْ هَذِهِ وَاغْتَسِلْ وَاصْنَعْ فِي عُمْرَتِكَ مَا تَصْنَعُ فِي حَجِّكَ
Yaʼlo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi — xaluq (xushboʻylik)ka belangan va ustida bichib tikilgan kiyimlar boʻlgan holda — Nabiy ﷺdan soʻradi va: «Men umraga ehrom bogʻladim», dedi. U zot: «Bularni yech, gʻusl qil va umrangda hajingda qiladigan ishingni qil», dedilar.Яъло (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши — халуқ (хушбўйлик)ка беланган ва устида бичиб тикилган кийимлар бўлган ҳолда — Набий ﷺдан сўради ва: «Мен умрага эҳром боғладим», деди. У зот: «Буларни еч, ғусл қил ва умрангда ҳажингда қиладиган ишингни қил», дедилар.