حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ عَمْرٍو عَنْ عَطَاءٍ عَنْ عَائِشِ بْنِ أَنَسٍ سَمِعَهُ مِنْ عَلِيٍّ يَعْنِي عَلَى مِنْبَرِ الْكُوفَةِكُنْتُ أَجِدُ الْمَذْيَ فَاسْتَحْيَيْتُ أَنْ أَسْأَلَهُ أَنَّ ابْنَتَهُ عِنْدِي فَقُلْتُ لِعَمَّارٍ سَلْهُ فَسَأَلَهُ فَقَالَ يَكْفِي مِنْهُ الْوُضُوءُحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ قَالَ ثَنَا يُونُسُ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ أَنَّ عَمَّارَ بْنَ يَاسِرٍ كَانَ يُحَدِّثُ أَنَّ الرُّخْصَةَ الَّتِي أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي الصَّعِيدِ فَذَكَرَ الْحَدِيثَ إِلَّا أَنَّهُ قَالَ إِنَّهُمْ ضَرَبُوا أَكُفَّهُمْ فِي الصَّعِيدِ فَمَسَحُوا بِهِ وُجُوهَهُمْ مَسْحَةً وَاحِدَةً ثُمَّ عَادُوا فَضَرَبُوا فَمَسَحُوا أَيْدِيَهُمْ إِلَى الْمَنَاكِبِ وَالْآبَاطِ
Oish ibn Anas (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, u buni Alidan — yaʼni Kufa minbari ustida — eshitgan: «Menda mazi kelar edi, u zotning qizi mening nikohimda boʻlgani uchun u zotdan soʻrashdan uyaldim. Shunda Ammorga: ‹Sen soʻra›, dedim. U soʻradi, u zot: ‹Undan tahorat kifoya qiladi›, dedilar». Yana Ammor ibn Yosir hadis aytar ediki, Alloh azza va jalla tuproq haqida nozil qilgan ruxsat — soʻng hadisni zikr qildi, faqat u: «Ular kaftlarini tuproqqa urib, u bilan yuzlarini bir marta masli qildilar, soʻng qaytadan urib, qoʻllarini yelkalari va qoʻltiqlarigacha masli qildilar», dedi.Оиш ибн Анас (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, у буни Алидан — яъни Куфа минбари устида — эшитган: «Менда мази келар эди, у зотнинг қизи менинг никоҳимда бўлгани учун у зотдан сўрашдан уялдим. Шунда Амморга: ‹Сен сўра›, дедим. У сўради, у зот: ‹Ундан таҳорат кифоя қилади›, дедилар». Яна Аммор ибн Ёсир ҳадис айтар эдики, Аллоҳ азза ва жалла тупроқ ҳақида нозил қилган рухсат — сўнг ҳадисни зикр қилди, фақат у: «Улар кафтларини тупроққа уриб, у билан юзларини бир марта масли қилдилар, сўнг қайтадан уриб, қўлларини елкалари ва қўлтиқларигача масли қилдилар», деди.