حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَتْنَا أُمُّ بَكْرٍ بِنْتُ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ عَنِ الْمِسْوَرِ أَنَّهُبَعَثَ إِلَيْهِ حَسَنُ بْنُ حَسَنٍ يَخْطُبُ ابْنَتَهُ فَقَالَ لَهُ قُلْ لَهُ فَلْيَلْقَنِي فِي الْعَتَمَةِ قَالَ فَلَقِيَهُ فَحَمِدَ الْمِسْوَرُ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ وَقَالَ أَمَّا بَعْدُ وَاللَّهِ مَا مِنْ نَسَبٍ وَلَا سَبَبٍ وَلَا صِهْرٍ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ سَبَبِكُمْ وَصِهْرِكُمْ وَلَكِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَاطِمَةُ مُضْغَةٌ مِنِّي يَقْبِضُنِي مَا قَبَضَهَا وَيَبْسُطُنِي مَا بَسَطَهَا وَإِنَّ الْأَنْسَابَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ تَنْقَطِعُ غَيْرَ نَسَبِي وَسَبَبِي وَصِهْرِي وَعِنْدَكَ ابْنَتُهَا وَلَوْ زَوَّجْتُكَ لَقَبَضَهَا ذَلِكَ قَالَ فَانْطَلَقَ عَاذِرًا لَهُ
Misvar ibn Maxrama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Hasan ibn Hasan uning oldiga qizini soʻrab (sovchi) yubordi. Misvar unga: «Unga ayt, xufton (paytida) men bilan uchrashsin», dedi. Bas, u u bilan uchrashdi. Misvar Allohga hamd va sano aytib, soʻng dedi: «Ammo baʼd; Allohga qasamki, menga sizlarning sababingiz va qudachiligingizdan koʻra suyukliroq na nasab, na sabab, na qudachilik bor. Lekin Rasululloh ﷺ: ‹Fotima mendan bir parchadir; uni qisgan narsa meni qisadi, uni yozgan narsa meni yozadi. Va qiyomat kuni nasablar uziladi, mening nasabim, sababim va qudachiligimdan boshqasi›, dedilar. Sening nikohingda esa uning qizi bor; agar men senga (qizimni) bersam, bu uni qisar edi». Bas, u (Hasan) uni maʼzur tutgan holda ketdi.Мисвар ибн Махрама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Ҳасан ибн Ҳасан унинг олдига қизини сўраб (совчи) юборди. Мисвар унга: «Унга айт, хуфтон (пайтида) мен билан учрашсин», деди. Бас, у у билан учрашди. Мисвар Аллоҳга ҳамд ва сано айтиб, сўнг деди: «Аммо баъд; Аллоҳга қасамки, менга сизларнинг сабабингиз ва қудачилигингиздан кўра суюклироқ на насаб, на сабаб, на қудачилик бор. Лекин Расулуллоҳ ﷺ: ‹Фотима мендан бир парчадир; уни қисган нарса мени қисади, уни ёзган нарса мени ёзади. Ва қиёмат куни насаблар узилади, менинг насабим, сабабим ва қудачилигимдан бошқаси›, дедилар. Сенинг никоҳингда эса унинг қизи бор; агар мен сенга (қизимни) берсам, бу уни қисар эди». Бас, у (Ҳасан) уни маъзур тутган ҳолда кетди.