حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ حَكِيمٍ الْأَنْصَارِيُّ عَنْ خَارِجَةَ بْنِ زَيْدٍ عَنْ عَمِّهِ يَزِيدَ بْنِ ثَابِتٍ قَالَخَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَمَّا وَرَدْنَا الْبَقِيعَ إِذَا هُوَ بِقَبْرٍ جَدِيدٍ فَسَأَلَ عَنْهُ فَقِيلَ فُلَانَةُ فَعَرَفَهَا فَقَالَ أَلَا آذَنْتُمُونِي بِهَا قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ كُنْتَ قَائِلًا صَائِمًا فَكَرِهْنَا أَنْ نُؤْذِنَكَ فَقَالَ لَا تَفْعَلُوا لَا يَمُوتَنَّ فِيكُمْ مَيِّتٌ مَا كُنْتُ بَيْنَ أَظْهُرِكُمْ أَلَا آذَنْتُمُونِي بِهِ فَإِنَّ صَلَاتِي عَلَيْهِ لَهُ رَحْمَةٌ قَالَ ثُمَّ أَتَى الْقَبْرَ فَصَفَّنَا خَلْفَهُ وَكَبَّرَ عَلَيْهِ أَرْبَعًا
Yazid ibn Sobit (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺ bilan birga chiqdik. Baqiega yetganimizda, u zotning koʻzlari yangi bir qabrga tushdi va u haqda soʻradilar. «Falon ayol», deyildi. U zot uni tanidilar va: «Menga u haqda nega xabar bermadingiz?» dedilar. Ular: «Yo Rasululloh, Siz qaylula qilib, roʻza tutgan edingiz, Sizni bezovta qilishni yoqtirmadik», deyishdi. U zot: «Bunday qilmanglar. Men oranglarda ekanimda sizlardan biror kishi vafot etsa, menga albatta xabar qilinglar. Chunki mening unga oʻqigan namozim unga rahmatdir», dedilar. Soʻng qabr oldiga keldilar, bizni ortlariga saf qildilar va unga toʻrt takbir aytdilar.Язид ибн Собит (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺ билан бирга чиқдик. Бақиэга етганимизда, у зотнинг кўзлари янги бир қабрга тушди ва у ҳақда сўрадилар. «Фалон аёл», дейилди. У зот уни танидилар ва: «Менга у ҳақда нега хабар бермадингиз?» дедилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ, Сиз қайлула қилиб, рўза тутган эдингиз, Сизни безовта қилишни ёқтирмадик», дейишди. У зот: «Бундай қилманглар. Мен орангларда эканимда сизлардан бирор киши вафот этса, менга албатта хабар қилинглар. Чунки менинг унга ўқиган намозим унга раҳматдир», дедилар. Сўнг қабр олдига келдилар, бизни ортларига саф қилдилар ва унга тўрт такбир айтдилар.