حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ زِيَادِ بْنِ عِلَاقَةَ عَنْ رَجُلٍ عَنْ أَبِي مُوسَى قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَنَاءُ أُمَّتِي بِالطَّعْنِ وَالطَّاعُونِ فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا الطَّعْنُ قَدْ عَرَفْنَاهُ فَمَا الطَّاعُونُ قَالَ وَخْزُ أَعْدَائِكُمْ مِنْ الْجِنِّ وَفِي كُلٍّ شُهَدَاءُ
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ummatimning fanosi (halok boʻlishi) — nayza sanchish va toun bilandir», dedilar. «Ey Rasululloh, bu sanchishni biz bildik, toun nima?» deyildi. U zot: «Jinlardan boʻlgan dushmanlaringizning sanchigʻidir; ikkovida ham shahidlik bordir», dedilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Умматимнинг фаноси (ҳалок бўлиши) — найза санчиш ва тоун биландир», дедилар. «Эй Расулуллоҳ, бу санчишни биз билдик, тоун нима?» дейилди. У зот: «Жинлардан бўлган душманларингизнинг санчиғидир; икковида ҳам шаҳидлик бордир», дедилар.