حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ يَعْنِي ابْنَ سَلَمَةَ أَخْبَرَنَا ثَابِتٌ عَمَّنْ سَمِعَ حِطَّانَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الرَّقَاشِيَّ قَالَ قَالَ أَبُو مُوسَىقُلْتُ لِصَاحِبٍ لِي تَعَالَ فَلْنَجْعَلْ يَوْمَنَا هَذَا لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فَلَكَأَنَّمَا شَهِدَنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ وَمِنْهُمْ مَنْ يَقُولُ تَعَالَ فَلْنَجْعَلْ يَوْمَنَا هَذَا لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فَمَا زَالَ يُرَدِّدُهَا حَتَّى تَمَنَّيْتُ أَنْ أَسِيخَ فِي الْأَرْضِ
Abu Muso (roziyallohu anhu) aytdi: Men bir doʻstimga: «Kel, mana shu kunimizni Alloh azza va jalla uchun ajratamiz», dedim. Goʻyo Rasululloh ﷺ bizni koʻrib turgandek edilar. U zot: «Ulardan baʼzilari: ‹Kel, mana shu kunimizni Alloh azza va jalla uchun ajratamiz›, deydilar», dedilar va buni shu qadar takrorladilarki, hatto men yer yorilib, ichiga singib ketishni orzu qildim.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен бир дўстимга: «Кел, мана шу кунимизни Аллоҳ азза ва жалла учун ажратамиз», дедим. Гўё Расулуллоҳ ﷺ бизни кўриб тургандек эдилар. У зот: «Улардан баъзилари: ‹Кел, мана шу кунимизни Аллоҳ азза ва жалла учун ажратамиз›, дейдилар», дедилар ва буни шу қадар такрорладиларки, ҳатто мен ер ёрилиб, ичига сингиб кетишни орзу қилдим.