حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ عَنْ قَتَادَةَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُأَنَّ أَبَا مُوسَى الْأَشْعَرِيَّ كَانَ لَهُ أَخٌ يُقَالُ لَهُ أَبُو رُهْمٍ وَكَانَ يَتَسَرَّعُ فِي الْفِتْنَةِ وَكَانَ الْأَشْعَرِيُّ يَكْرَهُ الْفِتْنَةَ فَقَالَ لَهُ لَوْلَا مَا أَبْلَغْتَ إِلَيَّ مَا حَدَّثْتُكَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ مَا مِنْ مُسْلِمَيْنِ الْتَقَيَا بِسَيْفَيْهِمَا فَقَتَلَ أَحَدُهُمَا الْآخَرَ إِلَّا دَخَلَا جَمِيعًا النَّارَ
Hasan (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Abu Muso al-Ashʼariyning Abu Ruhm degan bir akasi bor edi; u fitnaga shoshilar, al-Ashʼariy esa fitnani yoqtirmas edi. Shunda u unga dedi: «Agar menga yetkazgan gaping boʻlmaganida, senga bu hadisni aytmagan boʻlardim. Men Rasululloh ﷺning: ‹Ikki musulmon qilichlari bilan toʻqnashib, biri ikkinchisini oʻldirsa, ikkovi ham doʻzaxga kiradi›, deganlarini eshitganman».Ҳасан (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Абу Мусо ал-Ашъарийнинг Абу Руҳм деган бир акаси бор эди; у фитнага шошилар, ал-Ашъарий эса фитнани ёқтирмас эди. Шунда у унга деди: «Агар менга етказган гапинг бўлмаганида, сенга бу ҳадисни айтмаган бўлардим. Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Икки мусулмон қиличлари билан тўқнашиб, бири иккинчисини ўлдирса, иккови ҳам дўзахга киради›, деганларини эшитганман».