حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا هِشَامٌ قَالَ ثَنَا قَتَادَةُ عَن يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ عَن حِطَّانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الرَّقَاشِيِّأَنَّ الْأَشْعَرِيَّ صَلَّى بِأَصْحَابِهِ صَلَاةً فَقَالَ رَجُلٌ مِنْ الْقَوْمِ حِينَ جَلَسَ فِي صَلَاتِهِ أَقَرَّتْ الصَّلَاةُ بِالْبِرِّ وَالزَّكَاةِ فَلَمَّا قَضَى الْأَشْعَرِيُّ صَلَاتَهُ أَقْبَلَ عَلَى الْقَوْمِ فَقَالَ أَيُّكُمْ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا فَأَرَمَّ الْقَوْمُ قَالَ أَبُو عَبْد الرَّحْمَنِ قَالَ أَبِي أَرَمَّ السُّكُوتُ قَالَ لَعَلَّكَ يَا حِطَّانُ قُلْتَهَا لِحِطَّانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ وَاللَّهِ إِنْ قُلْتُهَا وَلَقَدْ رَهِبْتُ أَنْ تَبْعَكَنِي بِهَا قَالَ رَجُلٌ مِنْ الْقَوْمِ أَنَا قُلْتُهَا وَمَا أَرَدْتُ بِهَا إِلَّا الْخَيْرَ فَقَالَ الْأَشْعَرِيُّ أَلَا تَعْلَمُونَ مَا تَقُولُونَ فِي صَلَاتِكُمْ فَإِنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَطَبَنَا فَعَلَّمَنَا سُنَّتَنَا وَبَيَّنَ لَنَا صَلَاتَنَا فَقَالَ أَقِيمُوا صُفُوفَكُمْ ثُمَّ لِيَؤُمَّكُمْ أَقْرَؤُكُمْ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا قَالَ {وَلَا الضَّالِّينَ} فَقُولُوا آمِينَ يُجِبْكُمْ اللَّهُ ثُمَّ إِذَا كَبَّرَ الْإِمَامُ وَرَكَعَ فَكَبِّرُوا وَارْكَعُوا فَإِنَّ الْإِمَامَ يَرْكَعُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ قَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَتِلْكَ بِتِلْكَ فَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ يَسْمَعْ اللَّهُ لَكُمْ فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَالَ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ وَإِذَا كَبَّرَ الْإِمَامُ وَسَجَدَ فَكَبِّرُوا وَاسْجُدُوا فَإِنَّ الْإِمَامَ
Hitton ibn Abdulloh ar-Raqoshiy (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Al-Ashʼariy oʻz sheriklariga namoz oʻqib berdi. Namozida oʻtirganida qavmdan bir kishi: «Namoz yaxshilik va zakot bilan barqaror qilindi», dedi. Al-Ashʼariy namozini tugatgach, qavmga yuzlanib: «Qaysingiz falon-falon soʻzni aytdi?» dedi. Qavm jim turdi. Abu Abdurahmon aytdi: Otam: «Aramma — jim turish (demakdir)», dedi. (Al-Ashʼariy) Hitton ibn Abdullohga qarab: «Ey Hitton, balki sen aytgandirsan?» dedi. U: «Allohga qasamki, men aytmadim va meni buning uchun koyishingdan qoʻrqdim», dedi. Qavmdan bir kishi: «Men aytdim va u bilan faqat yaxshilikni koʻzladim», dedi. Shunda al-Ashʼariy: «Namozingizda nima deyayotganingizni bilmaysizlarmi? Albatta, Allohning Nabiysi ﷺ bizga xutba qilib, sunnatimizni oʻrgatdilar va namozimizni bayon qilib dedilar: ‹Saflaringizni toʻgʻrilanglar, soʻng sizlarga Qurʼonni eng koʻp biladiganingiz imom boʻlsin. U takbir aytganda, takbir aytinglar; u {valaz-zoolliyn} deganda, ‹omiyn›, denglar — Alloh sizlarga ijobat qiladi. Soʻng imom takbir aytib rukuʼga borganda, takbir aytinglar va rukuʼga boringlar, chunki imom sizlardan oldin rukuʼga boradi va sizlardan oldin bosh koʻtaradi›. Allohning Nabiysi ﷺ: ‹Ana bu — ana oʻshaning oʻrniga›, dedilar. ‹U: samiallohu liman hamidah, deganda, sizlar: Allohumma robbanaa lakal-hamd, denglar — Alloh sizlarni eshitadi, chunki Alloh azza va jalla Oʻz Nabiysi ﷺ tili bilan: samiallohu liman hamidah, dedi. Imom takbir aytib sajda qilganda, takbir aytinglar va sajda qilinglar, chunki imom…›»Ҳиттон ибн Абдуллоҳ ар-Рақоший (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Ал-Ашъарий ўз шерикларига намоз ўқиб берди. Намозида ўтирганида қавмдан бир киши: «Намоз яхшилик ва закот билан барқарор қилинди», деди. Ал-Ашъарий намозини тугатгач, қавмга юзланиб: «Қайсингиз фалон-фалон сўзни айтди?» деди. Қавм жим турди. Абу Абдураҳмон айтди: Отам: «Арамма — жим туриш (демакдир)», деди. (Ал-Ашъарий) Ҳиттон ибн Абдуллоҳга қараб: «Эй Ҳиттон, балки сен айтгандирсан?» деди. У: «Аллоҳга қасамки, мен айтмадим ва мени бунинг учун койишингдан қўрқдим», деди. Қавмдан бир киши: «Мен айтдим ва у билан фақат яхшиликни кўзладим», деди. Шунда ал-Ашъарий: «Намозингизда нима деяётганингизни билмайсизларми? Албатта, Аллоҳнинг Набийси ﷺ бизга хутба қилиб, суннатимизни ўргатдилар ва намозимизни баён қилиб дедилар: ‹Сафларингизни тўғриланглар, сўнг сизларга Қуръонни энг кўп биладиганингиз имом бўлсин. У такбир айтганда, такбир айтинглар; у {валаз-зооллийн} деганда, ‹омийн›, денглар — Аллоҳ сизларга ижобат қилади. Сўнг имом такбир айтиб рукуъга борганда, такбир айтинглар ва рукуъга боринглар, чунки имом сизлардан олдин рукуъга боради ва сизлардан олдин бош кўтаради›. Аллоҳнинг Набийси ﷺ: ‹Ана бу — ана ўшанинг ўрнига›, дедилар. ‹У: самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ, деганда, сизлар: Аллоҳумма роббанаа лакал-ҳамд, денглар — Аллоҳ сизларни эшитади, чунки Аллоҳ азза ва жалла Ўз Набийси ﷺ тили билан: самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ, деди. Имом такбир айтиб сажда қилганда, такбир айтинглар ва сажда қилинглар, чунки имом…›»