حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ عَنْ أَبِي قِلَابَةَ عَنْ أَبِي الْمُهَلَّبِ أَنَّ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ حَدَّثَهُأَنَّ امْرَأَةً أُتِيَتْ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ جُهَيْنَةَ حُبْلَى مِنْ الزِّنَا فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَصَبْتُ حَدًّا فَأَقِمْهُ عَلَيَّ قَالَ فَدَعَا وَلِيَّهَا فَقَالَ أَحْسِنْ إِلَيْهَا فَإِذَا وَضَعَتْ فَأْتِنِي بِهَا فَفَعَل فَأَمَرَ بِهَا فَشُكَّتْ عَلَيْهَا ثِيَابُهَا ثُمَّ أَمَرَ بِهَا فَرُجِمَتْ ثُمَّ صَلَّى عَلَيْهَا فَقَالَ عُمَرُ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُ تُصَلِّي عَلَيْهَا وَقَدْ زَنَتْ فَقَالَ لَقَدْ تَابَتْ تَوْبَةً لَوْ قُسِمَتْ بَيْنَ سَبْعِينَ مِنْ أَهْلِ الْمَدِينَةِ لَوَسِعَتْهُمْ وَهَلْ وَجَدْتَ أَفْضَلَ مِنْ أَنْ جَادَتْ بِنَفْسِهَا لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ
Imron ibn Husayn (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Juhayna (qabilasi)dan boʻlgan bir ayol zinodan homilador holda Nabiy ﷺ ning huzurlariga keltirildi va: «Yo Rasululloh, men had (jazosiga sazovor ish) qildim, uni menga ijro eting», dedi. (Roviy) dedi: U zot uning valiysini chaqirib: «Unga yaxshi muomalada boʻl, qachon tugʻsa, uni menga olib kel», dedilar. U shunday qildi. Soʻng u zot u haqida buyurdilar, shunda uning kiyimlari ustidan (badaniga) bogʻlandi. Keyin u zot buyurdilar va u toshboʻron qilindi. Soʻngra u zot unga (janoza) namozini oʻqidilar. Shunda Umar (roziyallohu anhu): «U zino qilgan boʻlsa-yu, unga namoz oʻqiysizmi?» dedi. U zot: «U shunday tavba qildiki, agar bu tavba Madina ahlidan yetmish kishi orasida boʻlinsa, hammasiga yetib ortardi. Oʻz jonini Alloh azza va jalla uchun saxiylik bilan berganidan ortiqroq narsani topdingmi?» dedilar.Имрон ибн Ҳусайн (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Жуҳайна (қабиласи)дан бўлган бир аёл зинодан ҳомиладор ҳолда Набий ﷺ нинг ҳузурларига келтирилди ва: «Ё Расулуллоҳ, мен ҳад (жазосига сазовор иш) қилдим, уни менга ижро этинг», деди. (Ровий) деди: У зот унинг валийсини чақириб: «Унга яхши муомалада бўл, қачон туғса, уни менга олиб кел», дедилар. У шундай қилди. Сўнг у зот у ҳақида буюрдилар, шунда унинг кийимлари устидан (баданига) боғланди. Кейин у зот буюрдилар ва у тошбўрон қилинди. Сўнгра у зот унга (жаноза) намозини ўқидилар. Шунда Умар (розияллоҳу анҳу): «У зино қилган бўлса-ю, унга намоз ўқийсизми?» деди. У зот: «У шундай тавба қилдики, агар бу тавба Мадина аҳлидан етмиш киши орасида бўлинса, ҳаммасига етиб ортарди. Ўз жонини Аллоҳ азза ва жалла учун сахийлик билан берганидан ортиқроқ нарсани топдингми?» дедилар.