حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ حَدَّثَنَا الْأَعْمَشُ عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ عَنْ عَلِيِّ بْنِ مُدْرِكٍ قَالَرَأَيْتُ أَبَا أَيُّوبَ فَنَزَعَ خُفَّيْهِ فَنَظَرُوا إِلَيْهِ فَقَالَ أَمَا إِنِّي قَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَمْسَحُ عَلَيْهِمَا وَلَكِنْ حُبِّبَ إِلَيَّ الْوُضُوءُ
Ali ibn Mudrik aytdi: Men Abu Ayyubni koʻrdim: u maxsilarini yechdi, odamlar unga qarab qolishdi. Shunda u: «Ogoh boʻlinglar, men Rasululloh ﷺ ni ularning ustiga mash tortayotganlarini koʻrganman; lekin menga taharat (qilish) sevimli qilingan», dedi.Али ибн Мудрик айтди: Мен Абу Айюбни кўрдим: у махсиларини ечди, одамлар унга қараб қолишди. Шунда у: «Огоҳ бўлинглар, мен Расулуллоҳ ﷺ ни уларнинг устига маш тортаётганларини кўрганман; лекин менга таҳарат (қилиш) севимли қилинган», деди.