حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ مُحَمَّدِ ابْنِ أُخْتِ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ عَنْ لَيْثِ بْنِ أَبِي سُلَيْمٍ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَنْمٍ عَنْ أَبِي ذَرٍّ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ مُذْنِبٌ إِلَّا مَنْ عَافَيْتُ فَاسْتَغْفِرُونِي أَغْفِرْ لَكُمْ وَمَنْ عَلِمَ أَنِّي أَقْدِرُ عَلَى الْمَغْفِرَةِ فَاسْتَغْفَرَنِي بِقُدْرَتِي غَفَرْتُ لَهُ وَلَا أُبَالِ وَكُلُّكُمْ ضَالٌّ إِلَّا مَنْ هَدَيْتُ فَاسْتَهْدُونِي أَهْدِكُمْ وَكُلُّكُمْ فَقِيرٌ إِلَّا مَنْ أَغْنَيْتُ فَاسْأَلُونِي أُغْنِكُمْ وَلَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَحَيَّكُمْ وَمَيِّتَكُمْ وَرَطْبَكُمْ وَيَابِسَكُمْ اجْتَمَعُوا عَلَى أَشْقَى قَلْبٍ مِنْ قُلُوبِ عِبَادِي مَا نَقَصَ فِي مُلْكِي جَنَاحَ بَعُوضَةٍ وَلَوْ اجْتَمَعُوا عَلَى أَتْقَى قَلْبِ عَبْدٍ مِنْ عِبَادِي مَا زَادَ فِي مُلْكِي مِنْ جَنَاحِ بَعُوضَةٍ وَلَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَحَيَّكُمْ وَمَيِّتَكُمْ وَرَطْبَكُمْ وَيَابِسَكُمْ اجْتَمَعُوا فَسَأَلَنِي كُلُّ سَائِلٍ مِنْهُمْ مَا بَلَغَتْ أُمْنِيَّتُهُ فَأَعْطَيْتُ كُلَّ سَائِلٍ مِنْهُمْ مَا سَأَلَ مَا نَقَصَنِي كَمَا لَوْ أَنَّ أَحَدَكُمْ مَرَّ بِشَفَةِ الْبَحْرِ فَغَمَسَ فِيهِ إِبْرَةً ثُمَّ انْتَزَعَهَا كَذَلِكَ لَا يَنْقُصُ مِنْ مُلْكِي ذَلِكَ بِأَنِّي جَوَادٌ مَاجِدٌ صَمَدٌ عَطَائِي كَلَامٌ وَعَذَابِي كَلَامٌ إِذَا أَرَدْتُ شَيْئًا فَإِنَّمَا أَقُولُ لَهُ كُنْ فَيَكُونُحَدَّثَنَا هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ حَدَّثَنَا شَهْرٌ حَدَّثَنِي ابْنُ غَنْمٍ أَنَّ أَبَا ذَرٍّ حَدَّثَهُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِنَّ
Abu Zarr (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Alloh azza va jalla shunday deydi: ‹Ey bandalarim! Men ofiyat berganimdan boshqa barchangiz gunohkorsiz, bas, Mendan magʻfirat soʻranglar — sizlarni magʻfirat qilaman. Kim Mening magʻfirat qilishga qodir ekanimni bilib, qudratim (haqi) bilan Mendan magʻfirat soʻrasa, Men unga magʻfirat qilaman va parvo qilmayman. Men hidoyat qilganimdan boshqa barchangiz adashgansiz, bas, Mendan hidoyat soʻranglar — sizlarni hidoyat qilaman. Men boy qilganimdan boshqa barchangiz faqirsiz, bas, Mendan soʻranglar — sizlarni boy qilaman. Agar avvalingiz-u oxiringiz, tirigingiz-u oʻligingiz, hoʻlingiz-u qurugʻingiz bandalarimning qalblaridan eng badbaxt qalb ustida birlashsalar ham, bu Mening mulkimdan chivinning qanotichalik narsani kamaytirmaydi. Agar ular bandalarimdan eng taqvodor bandaning qalbi ustida birlashsalar ham, bu Mening mulkimga chivinning qanotichalik narsa qoʻshmaydi. Agar avvalingiz-u oxiringiz, tirigingiz-u oʻligingiz, hoʻlingiz-u qurugʻingiz birlashib, ulardan har bir soʻrovchi orzusi yetgan narsani Mendan soʻrasa va Men ulardan har bir soʻrovchiga soʻraganini bersam ham, bu Mendan faqat biringiz dengiz labidan oʻtib, unga igna botirib, soʻng uni tortib olgani qanchalik kamaytirsa, oʻshanchagina kamaytiradi. Shuningdek, bu Mening mulkimdan (hech narsani) kamaytirmaydi. Chunki Men Javod, Majid, Samadman; Mening ato qilishim — soʻzdir, azoblashim ham — soʻzdir. Bir narsani iroda qilsam, unga faqat ‹Boʻl!› deyman, bas, u boʻladi›», dedilar. Hoshim ibn al-Qosim Abdulhamiddan, u Shahrdan, unga Ibn Gʻanm aytib berdi: Abu Zarr unga Rasululloh ﷺdan aytib berdi. U zot: «Albatta...», dedilar.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ азза ва жалла шундай дейди: ‹Эй бандаларим! Мен офият берганимдан бошқа барчангиз гуноҳкорсиз, бас, Мендан мағфират сўранглар — сизларни мағфират қиламан. Ким Менинг мағфират қилишга қодир эканимни билиб, қудратим (ҳақи) билан Мендан мағфират сўраса, Мен унга мағфират қиламан ва парво қилмайман. Мен ҳидоят қилганимдан бошқа барчангиз адашгансиз, бас, Мендан ҳидоят сўранглар — сизларни ҳидоят қиламан. Мен бой қилганимдан бошқа барчангиз фақирсиз, бас, Мендан сўранглар — сизларни бой қиламан. Агар аввалингиз-у охирингиз, тиригингиз-у ўлигингиз, ҳўлингиз-у қуруғингиз бандаларимнинг қалбларидан энг бадбахт қалб устида бирлашсалар ҳам, бу Менинг мулкимдан чивиннинг қанотичалик нарсани камайтирмайди. Агар улар бандаларимдан энг тақводор банданинг қалби устида бирлашсалар ҳам, бу Менинг мулкимга чивиннинг қанотичалик нарса қўшмайди. Агар аввалингиз-у охирингиз, тиригингиз-у ўлигингиз, ҳўлингиз-у қуруғингиз бирлашиб, улардан ҳар бир сўровчи орзуси етган нарсани Мендан сўраса ва Мен улардан ҳар бир сўровчига сўраганини берсам ҳам, бу Мендан фақат бирингиз денгиз лабидан ўтиб, унга игна ботириб, сўнг уни тортиб олгани қанчалик камайтирса, ўшанчагина камайтиради. Шунингдек, бу Менинг мулкимдан (ҳеч нарсани) камайтирмайди. Чунки Мен Жавод, Мажид, Самадман; Менинг ато қилишим — сўздир, азоблашим ҳам — сўздир. Бир нарсани ирода қилсам, унга фақат ‹Бўл!› дейман, бас, у бўлади›», дедилар. Ҳошим ибн ал-Қосим Абдулҳамиддан, у Шаҳрдан, унга Ибн Ғанм айтиб берди: Абу Зарр унга Расулуллоҳ ﷺдан айтиб берди. У зот: «Албатта...», дедилар.