حَدَّثَنَا عَفَّانُ أَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ أَنَا سَعِيدُ بْنُ جُمْهَانَ عَنْ سَفِينَةَ قَالَكُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ فَكُلَّمَا أَعْيَا بَعْضُ الْقَوْمِ أَلْقَى عَلَيَّ سَيْفَهُ وَتُرْسَهُ وَرُمْحَهُ حَتَّى حَمَلْتُ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا كَثِيرًا فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْتَ سَفِينَةُ
Safina (roziyallohu anhu) aytdi: Biz Rasululloh ﷺ bilan safarda edik. Qavmdan kimdir charchasa, qilichini, qalqonini va nayzasini menga tashlar edi, hattoki men bulardan koʻp narsani koʻtardim. Shunda Nabiy ﷺ: «Sen Safinasan», dedilar.Сафина (розияллоҳу анҳу) айтди: Биз Расулуллоҳ ﷺ билан сафарда эдик. Қавмдан кимдир чарчаса, қиличини, қалқонини ва найзасини менга ташлар эди, ҳаттоки мен булардан кўп нарсани кўтардим. Шунда Набий ﷺ: «Сен Сафинасан», дедилар.