حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ وَحَدَّثَنَا مَهْدِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي يَعْقُوبَ الضَّبِّيُّ عَنْ رَجَاءِ بْنِ حَيْوَةَ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ قَالَأَنْشَأَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ غَزْوًا فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ لِي بِالشَّهَادَةِ فَقَالَ اللَّهُمَّ سَلِّمْهُمْ وَغَنِّمْهُمْ قَالَ فَغَزَوْنَا فَسَلِمْنَا وَغَنِمْنَا قَالَ ثُمَّ أَنْشَأَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ غَزْوًا ثَانِيًا فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ لِي بِالشَّهَادَةِ قَالَ اللَّهُمَّ سَلِّمْهُمْ وَغَنِّمْهُمْ قَالَ فَغَزَوْنَا فَسَلِمْنَا وَغَنِمْنَا قَالَ ثُمَّ أَنْشَأَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ غَزْوًا ثَالِثًا فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ أَتَيْتُكَ تَتْرَى مَرَّتَيْنِ أَسْأَلُكَ أَنْ تَدْعُوَ اللَّهَ لِي بِالشَّهَادَةِ فَقُلْتَ اللَّهُمَّ سَلِّمْهُمْ وَغَنِّمْهُمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَادْعُ اللَّهَ لِي بِالشَّهَادَةِ فَقَالَ اللَّهُمَّ سَلِّمْهُمْ وَغَنِّمْهُمْ قَالَ فَغَزَوْنَا فَسَلِمْنَا وَغَنِمْنَا ثُمَّ أَتَيْتُهُ بَعْدَ ذَلِكَ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مُرْنِي بِعَمَلٍ آخُذُهُ عَنْكَ يَنْفَعُنِي اللَّهُ بِهِ قَالَ عَلَيْكَ بِالصَّوْمِ فَإِنَّهُ لَا مِثْلَ لَهُ قَالَ فَكَانَ أَبُو أُمَامَةَ وَامْرَأَتُهُ وَخَادِمُهُ لَا يُلْفَوْنَ إِلَّا صِيَامًا فَإِذَا رَأَوْا نَارًا أَوْ دُخَانًا بِالنَّهَارِ فِي مَنْزِلِهِمْ عَرَفُوا أَنَّهُمْ اعْتَرَاهُمْ ضَيْفٌ قَالَ ثُمَّ أَتَيْتُهُ بَعْدُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّكَ قَدْ أَمَرْتَنِي بِأَمْرٍ وَأَرْجُو أَنْ يَكُونَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ قَدْ
Abu Umoma (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ gʻazot boshladilar. Men u zotning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, Allohga men uchun shahidlik nasib etishini soʻrab duo qiling», dedim. U zot: «Allohim, ularni omon saqla va ularni oʻljaga muyassar qil», dedilar. Bas, gʻazot qildik, omon qoldik va oʻlja oldik. Soʻng Rasululloh ﷺ ikkinchi gʻazotni boshladilar. Men u zotning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, Allohga men uchun shahidlik nasib etishini soʻrab duo qiling», dedim. U zot: «Allohim, ularni omon saqla va ularni oʻljaga muyassar qil», dedilar. Bas, gʻazot qildik, omon qoldik va oʻlja oldik. Soʻng Rasululloh ﷺ uchinchi gʻazotni boshladilar. Men u zotning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, men sizning huzuringizga ketma-ket ikki marta kelib, Allohga men uchun shahidlik soʻrab duo qilishingizni tiladim, siz esa: ‹Allohim, ularni omon saqla va ularni oʻljaga muyassar qil›, dedingiz. Ey Allohning Rasuli, Allohga men uchun shahidlik soʻrab duo qiling», dedim. U zot: «Allohim, ularni omon saqla va ularni oʻljaga muyassar qil», dedilar. Bas, gʻazot qildik, omon qoldik va oʻlja oldik. Soʻng shundan keyin u zotning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, menga sizdan oladigan, Alloh u bilan menga naf beradigan bir amalni buyuring», dedim. U zot: «Roʻzani lozim tut, chunki uning misli yoʻqdir», dedilar. Abu Umoma, uning ayoli va xizmatkori faqat roʻzador holda topilar edilar. Ular kunduzi uylarida olov yoki tutun koʻrsalar, ularga mehmon kelganini bilar edilar. Soʻng shundan keyin u zotning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, siz menga bir amrni buyurgan edingiz, umid qilamanki, Alloh azza va jalla…»Абу Умома (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ғазот бошладилар. Мен у зотнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, Аллоҳга мен учун шаҳидлик насиб этишини сўраб дуо қилинг», дедим. У зот: «Аллоҳим, уларни омон сақла ва уларни ўлжага муяссар қил», дедилар. Бас, ғазот қилдик, омон қолдик ва ўлжа олдик. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ иккинчи ғазотни бошладилар. Мен у зотнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, Аллоҳга мен учун шаҳидлик насиб этишини сўраб дуо қилинг», дедим. У зот: «Аллоҳим, уларни омон сақла ва уларни ўлжага муяссар қил», дедилар. Бас, ғазот қилдик, омон қолдик ва ўлжа олдик. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ учинчи ғазотни бошладилар. Мен у зотнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен сизнинг ҳузурингизга кетма-кет икки марта келиб, Аллоҳга мен учун шаҳидлик сўраб дуо қилишингизни тиладим, сиз эса: ‹Аллоҳим, уларни омон сақла ва уларни ўлжага муяссар қил›, дедингиз. Эй Аллоҳнинг Расули, Аллоҳга мен учун шаҳидлик сўраб дуо қилинг», дедим. У зот: «Аллоҳим, уларни омон сақла ва уларни ўлжага муяссар қил», дедилар. Бас, ғазот қилдик, омон қолдик ва ўлжа олдик. Сўнг шундан кейин у зотнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, менга сиздан оладиган, Аллоҳ у билан менга наф берадиган бир амални буюринг», дедим. У зот: «Рўзани лозим тут, чунки унинг мисли йўқдир», дедилар. Абу Умома, унинг аёли ва хизматкори фақат рўзадор ҳолда топилар эдилар. Улар кундузи уйларида олов ёки тутун кўрсалар, уларга меҳмон келганини билар эдилар. Сўнг шундан кейин у зотнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, сиз менга бир амрни буюрган эдингиз, умид қиламанки, Аллоҳ азза ва жалла…»